Naslovna / Dubašnica

Dubašnica

Istočni deo Kučaja krasi Dubašnica, koja se nalazi između kanjona Lazareve reke i dela starih vododrživih stena. Nalazi se na 35 km udalejnosti od Bora, a do nje se lako stiže asfaltnim putem iz pravca Borskog jezera.

Samar prerast
Samar prerast

Prostire se na 82 km², nadmorske visine je od 800 do 1000 metara sa najvišim vrhovima Mošuluj i Stobori, visine 1048 metara. To je kraška površ, koja predstavlja duboko usečenu dolinu ponornice Dubašnice. Ona leti presušuje i ponire, dok za vreme kišnih perioda i otopljavanja snega izbija na površinu sve do Zlotske reke.

Pored Dubašnice, postoje još i Demizlok, Vojala, kao i Mikuljska i Pojenska reka, koje izbijaju kao kraška vrela u dolini Zlota. Dubašnica je planina bogata šumama, livadama i pašnjacima, te je pogodna za lov divljači, a takođe obiluje i raznim vrstama ptica, čiji je lov zabranjen.

Dubašnica
Pešačke rute Dubašnicom

Kraška visoravan Dubašnica čini istočni deo planinskog masiva Kučaj, najvećeg krečnjačkog kompleksa u Srbiji, i bogat je brojnim speleološkim objektima, specifičnim hidrološkim pojavama, vrletnom prirodom krečnjačkih obronaka, nepreglednim pašnjacima i šumskim kompleksima i raznovrsnom florom i faunom.

Ispod krečnih naslaga debelih i više od 200 metara sakupljaju se obilne podzemne vode. Na Dubašnici se kao biseri nižu prirodne lepote: vodopad na reci Tisnici i slapovi potoka Prerast, koji se uliva u reku; kamena kapija na potoku Prerast, velika i monumentalna poput kapija na Vratni; pećine Mandina, Burci i Velika u kanjonu reke Beljavine; jama Dubašnica (Budica jama) i Stojkova ledenica, poznata po ledu koji se zadrzava cele godine a iz koje su stočari u letnjem periodu vadili komade leda radi pojenja stoke.

Pejzaž ove skoro netaknute prirode interesantan je za lovce, speleologe, planinare i sve ostale zaljubljenike u prirodu. Krase ga lovački dom, kao i rezidencijalni objekti.

Do Dubašnice se dolazi putem od Borskog jezera. Zanimljivo je da se u šumama na prostoru Dubašnice nalazi i rezidencija bivšeg predsednika republike Slobodana Miloševića.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *