Naslovna / MAGAZIN / Dijaspora / Miloš Jović : New Jersey – USA

Miloš Jović : New Jersey – USA

“U početku mi je bilo teško, otišao sam iz Srbije kad mi je bilo najlepše, kako je vreme prolazilo, upoznavao sam mnoge nove ljude, bilo je sve lakše. Dosta vremena provodim na aerodromu, gde dovozimo robu koja se šalje po celom svetu. Mi nismo lenj narod, samo nemamo dovoljno mogućnosti da napredujemo.”

Lična karta

Miloš Jović je rođen 1980. godine u Boru. 1998. godine odlazi u Somerville, New Jersey, Sjedinjene Američke Države. Zaposlen je na aerodromu na poslovima transporta (Air freight transport).

Šta te je navelo da odeš u inostranstvo?

Ja sam jos od malena planirao da živim u inostranstvu. Ujak mi živi u Americi preko 30 godina. U Boru sam išao u Mašinsko-elektrotehničku školu, smer energetike, ali nisam maturirao. Završio tri godine, i odlučio da odem kod ujaka i završim školovanje u Americi.


Kako si se snašao i koje su glavne prednosti mesta gde trenutno živiš?

U početku mi je bilo teško jer sam otišao iz Srbije kad mi je bilo najlepše, ali kako je vreme prolazilo, upoznao sam mnoge nove ljude, tako da mi je sve bivalo lakše. Po završetku srednje škole upisao sam koledž i dobijo diplomu za biznis menadžment.  Škola mi je dosta olakšala privikavanje, puno drugova sam baš tu upoznao.  

Velika prednost je grada New Jersey je blizina New Yorka, postoji puno mogućnosti za biznis, a i posao je lako naći, mada je sada teže zbog ekonomske krize.  Ovde se lako napreduje, ako čovek želi da radi.  Vlada daje mnoge opcije ljudima koji žele da naprave nešto, tako da je mnogo drugačije nego u Srbiji.

 

 

 

Opiši nam ukratko tvoj dan u inostranstvu?

Ja imam svoj biznis ovde, tako da mi je dan dosta ispunjen.  Dosta vremena provodim na aerodromu, gde dovozimo robu koja se šalje po celom svetu.  U isto vreme kupimo robu koju dostavljamo po celom New Yorku i New Jersey-u.

 

Koliko često dolaziš u Bor?

U Boru, žao mi je da kažem, nisam toliko često.  Previše sam zauzet poslednjih nekoliko godina, ali me moji posećuju koliko mogu.  To ne znači da nisam u kontaktu sa starim društvom iz Bora.  Sa kreacijom facebook-a, to je sada mnogo lakše.

Kako Bor iz perioda tvog detiljstva izgleda iz trenutnog ugla? Čega se najradije setiš?

Bor se nije mnogo promenio, nažalost još uvek ima dima koji truje ceo grad.  Onoga čega se najradije setim je provod koji sam u Boru imao. Izlasci u “Teatar”, “kod Vukoja”, žurke…

 

Da se vratiš u Bor, šta bi prvo promenio?

Voleo bih da mogu da otvorim više poslova za ljude koji su tamo, tako da ne moramo da tražimo bolji život po drugim zemljama.  I ja mislim da je to moguće, obzirom da je Bor veliki industrijski grad.  Mi nismo lenj narod, samo nemamo dovoljno mogućnosti da napredujemo.  Mislim da rudnik treba da dobije finansijsku pomoć, i da nastavi sa radom, kao što je bilo i pre.  I definitivno staviti neke filtere na dimnjake, da se ljudi ne guše vise.

 

 
Da li si se nekad pokajao sto si otišao?

Ponekad razmišljam o tome, i koliko mi je krivo što sam otišao, isto tako mi je i drago što sam u Americi.  Ipak je to bila moja odluka, i ne mogu sada da se kajem.  Nikada ne bih uspeo ovde da sam se previse kajao, morao sam da stisnem zube i guram dalje.  Jedino što me boli je što mi je cela familija u Boru, i što ne mogu da ih viđam češće.

Da li imaš prijatelje Borane u inostranstvu?

U Americi ima dosta Borana koje znam, ali je većina njih u Čikagu tako da nisam u mogućnosti da se viđam sa njima.  Jedina osoba koja živi blizu mene i sa kojim sam u kontaktu je Miroljub Rovčanin.

Predloži nam narednu osobu koja bi bila zanimljiva za nas intervju?

Miroljub Rovčanin , USA