Naredne četiri godine razvoj Srbije temeljiće se na ulaganjima u infrastrukturu, veštačku inteligenciju i obrazovanje koje bi trebalo da omogući da plate 2027. godine u proseku budu 1.400 evra, a penzije 650 evra. Paralelno s tim će se uložiti 18 milijardi evra u EXPO specijalizovanu izložbu. Ključ je da BDP u naredne četiri godine poraste sa sadašnjih 69 milijardi evra na sto milijardi evra. To je plan „Skok u budućnost – Srbija 2027“, koji je (20. januara) predstavio predsednik Aleksandar Vučić.
Posebna tema izlaganja bio je sektor rudarstva i energetike Srbije i ulaganja u održivo rudarstvo, obnovljive izvore energije i unapređenje stanja životne sredine.
Govoreći o rudnim rezervama predsednik Srbije je rekao da je rudarstvo oblast u kojoj najviše zaostajemo, iako imamo potencijala za otvaranje novih rudnika zlata, molibdena, kalcita i litijuma.
„Srbija ima rudnike zlata, bogati smo rudnim i mineralnim resursima i moramo da zasnivamo razvoj zemlje na održivom rudarstvu. Novi rudnici znače i nova radna mesta, podrazumevaju veći BDP, razvoj svih krajeva Srbije i porast lokalnih budžeta“, rekao je Vučić.
Prikazane su ukupne potvrđene rudne rezerve u brojkama i po oblastima, a Srbija raspolaže rezervama “teškim” 9,99 miliona tona bakra i 375 tona zlata u Boru, Majdanpeku i Žagubici. Rezerve srebra iznose 2.147 tona, a osim u istočnoj Srbiji nalaze se još i u Raškoj, Medveđi, Brusu i Gornjem Milanovcu. Surdulica i okolina kriju 237 miliona tona molibdena, Gadžin Han ima rezerve 1,2 milona tona kalcita. Procenjene potencijalne rezerve rudnog bogatstva naše zemlje su znatno veće i iznose 14 miliona tona bakra, 520 tona zlata i skoro 1.400 tona srebra.
Osvrnuvši se na iskopavanje litijuma u Srbiji, predsednik je, rekao da smatra “da je to naša obaveza i posao” i da odluku o tome može jedino da donese nova vlada. U okolini Loznice, dodao je, otkriveno je 158,6 miliona tona rude litijuma i bora, pa bi budžet te opštine otvaranjem rudnika bio 100 miliona evra veći.
Tokom Vučićevog obraćanja prezentovana su i buduća ulaganja u oblast energetike. On je rekao da je potrebno početi izgradnju reverzibilne hidroelektrane (RHE) “Đerdap 3”, a nastaviti sa projektom RHE “Bistrica” i dodao da su u toku završni radovi na TE Kostolac B3. Posebno je naglašeno da Srbija ima velike projekte izgradnje solarnih elektrana i vetroelektrana. Nabrojao je druge projekte iz sektora energetike, naftovod Srbija-Mađarska, kao i gasnu interkonekciju prema Severnoj Makedoniji, povezivanje sa regionom i izgradnju novih dodatnih gasanih skladiša. U najkraćem, zaključeno je da bez obnovljivih zelenih izvora energije nema ni privrednog razvoja zemlje.
Energetska tranzicija Srbije podrazumevaće i smanjenje upotrebe čvrstih goriva kako u industriji tako i u domaćinstvima, čime će se poboljšati kvalitet vazduha. Među osam najprioritetnijih gradova sa lošim kvalitetom vazduha našli su se Niš, Zaječar, Beograd, Užice, Valjevo, Smederevo, Kragujevac i Novi Pazar.
Kao pozitivan primer rešavanja višedecenijskog industrijskog zagađenja vazduha istaknut je Bor. Aleksandar Vučić je tokom izlaganja prikazao grafikon o broju dana sa prekoračenjem dnevne granične vrednosti sumpor-dioksida u Boru u periodu 2010-2023, dok je kao najtežu godinu sa 156 dnevnih prekoračenja izdvojio 2014. On je istakao da je dolaskom kineskog strateškog partnera i briga o očuvanju životne sredine porasla i da su investicije pokazale odlične rezultate.
Zahvaljujući sistemu za odsumporavanje koji je 2021. Srbija Ziđin Koper pustila u rad, prošle godine u Boru nije zabeleženo prekoračenje dnevne granične vrednosti sumpor-dioksida.
„Sa kineskom kompanijom moramo da pregovaramo kako bi preuzeli više ekoloških mera i zaštitili sve građane na istoku Srbije“, zaključio je Aleksandar Vučić svoje izlaganje na temu kvaliteta vazduha.
