Bedna plata radnika kod privatnika

8
121

Teško je sastaviti kraj sa krajem kada na račun mesečno legne 20.328 dinara, koliko bi najmanje trebalo da primi svaki zaposleni građanin Srbije.

150-evra
Foto: pixabay.com

Istina je, međutim, da mnogi sanjaju da prebace čak i ovu minimalnu sumu. A za platu koja iznosi i oko 15 hiljada dinara, rade prodavci u buticima, radnice u pekarama, kafićima, u mnogim trgovinama, šnajderke…

 Da podsetimo da je Vlada Srbije propisala da poslodavci moraju da plaćaju radni sat minimalno 121 dinar, a mnoge gazde to ne poštuju, pa umesto zagarantovanog iznosa isplaćuju znatno manje. Odluku države ne poštuju striktno ni firme koje su pod njenom kapom, a stručnjaci i sindikalci smatraju da je zbog toga i postojanje minimalne cene rada potpuno obesmišljeno.

 “Neshvatljivo je nereagovanje nadležnih državnih organa, pre svega, inspekcije rada. I onda kada se po prijavi sindikata izvrši inspekcijski nadzor – konstatuje se da je preduzeće u finansijskim problemima i da će kada budu bolja vremena problem biti rešen”, smatra Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata.

U međuvremenu, bahate gazde usavršile su nekoliko načina za izrabljivanje zaposlenih. Osim onih koji angažuju radnike na crno, ima i poslodavaca koji radnicima regularno uplaćuju minimalac, ali onda od njih traže da im vrate 6.000 dinara. Postoji deo zaposlenih koje gazde obmanjuju pričom da im zapravo daju minimalac od oko 20.000 dinara, ali kada od njega odbiju poreze i doprinose, za isplatu ostaje oko 13.000 ili nešto više neto plate.

 Naravno, sve to može samo u Srbiji, jer se u razvijenoj Evropi poštuje i osmočasovno radno vreme, plaća prekovremeni, smenski i rad državnim praznicima, postoje velike kazne za povrede na radu, a najamnina i sve druge obaveze prema radniku i državi moraju da se isplate.



8 KOMENTARA

  1. za tekst svaka cast ali je narod glup sto trpi ove majmune na vlasti, niko kao jedinka nista sam ne moze zato DAJ BOZE DA SE SRBI SLOZE !

  2. Narod je osiromašen, ponižen i doveden na ivicu egzistencije. Naravno, za to su zaslužni svi “eksperti” od 1991. godine, na prostoru cele EX YU teritorije (uz nesebičnu pomoć “prijateljskih” zemalja određenim strukturama). Radničkla klasa mora da se ujedini, da se organizuje, kroz sopstvene pokrete i institucionalno, kroz sindikate, koji će zaista to i biti, a ne privesci svakoj vlasti ponaosob. Revolucija, kako god to zvučalo!!!

  3. ni minimalac,ni pauza,ni jedan slobodan dan,nema subote,nema nedelje,nema praznika,nema Nove godine,nema Uskrsa,ni Bozica,inspekcija im nista ne moze jer su svi podmiceni,a radnici trpe jer nemaju gde,

  4. U tekstu se pominje inspekcija i šta ona radi.
    Kako očekivati da inspekcija bilo šta uradi kada sa tim istim poslodavcima obilazi restorane i kafane.
    Kada bi svaki inspektor koji bude viđen u kafani u društvu poslodavca kojeg kontroliše dobio otkaz (što je jedino ispravno), mi u državi ne bi više imali inspektore.

    Da ne pričamo o drugim pogodnostima koje inspektori imaju od strane poslodavaca.

    Loše prolazi samo poslodavac koji želi da pošteno radi…ako ima takvih.

  5. Stigli su stari racuni.Kada se u Boru kralo na stotine miliona dolara godisnje svi su znali i cutali.Neko od straha neko iz koristi.Prvi su ostali u Boru a drugi su otisli ili ce uskoro otici .Strah je najskuplji porok.

POŠALJITE ODGOVOR

Unesite komentar
Upišite ime