Opština Bor jedna je od najzagađenijih sredina u Evropi, što je, između ostalog, prouzrokovano stogodišnjim radom Rudarsko-topioničarskog basena Bor.Opština Bor jedna je od najzagađenijih sredina u Evropi, što je, između ostalog, prouzrokovano stogodišnjim radom Rudarsko-topioničarskog basena Bor.
Kako bi se stanje poboljšalo i rešili mnogi drugi ekološki problemi, osnovana je lokalna Kancelarija za zaštitu životne sredine.
Zbog obima poslova i nedostatka novca, zaposleni u Kancelariji za zaštitu životne sredine očekuju da će se rešavanju problema pristupiti parcijalno, uz neophodno učešće stranih i domaćih fondova. U okviru svojih obaveza i nadležnosti, opština je sprovela monitoring kvaliteta vazduha na svojoj teritoriji, tako što je angažovana licencirana laboratorija za kontrolu emisije zagađujućih materija u vazduhu i obezbeđivanjem najsavremenije opreme za merenje koncentracije sumpordioksida u realnom vremenu.
Opština kontroliše i kvalitet pijaćih voda na svojoj tetitoriji jer postoji veliki broj javnih česmi, kao i termalnih izvora koje građani koriste. Ipak, ono što najviše zabrinjava Borane, jesu ekološki problemi nastali radom RTB-a Bor, u čije se rešavanje uključila Svetska banka potpisujući ugovor sa Vladom Srbije o dodeli kredita od 33 miliona dolara. Novcem dobijenim iz tog kredita, planira se sanacija nekoliko flotacijskih jalovišta RTB-a koja se prostiru na više desetina hektara i zbog kojih su ugrožena brojna seoska domaćinstva.
Za sada i dalje ostaje nerešiv problem priobalja Borske reke, u koju se ulivaju otpadne vode iz postrojenja borskog basena bakra. Ta reka, čiji je sastav pun teških metala i gde nema živih organizama, uliva se u Timok i Dunavom dospeva do Sredozemnog mora.
Rukovodilac te kancelarije Ljiljana Lekić-Džamić rekla je za agenciju Beta da su svi ekološki problemi na teritoriji opštine precizno evidentirani i obrađeni kroz Lokalni ekološki nacionalni plan (LEAP), usvojen 2003.godine.
Osnivanjem Ekološkog fonda opštine Bor stekli su se uslovi da se postojeći ekološki problemi lakše rešavaju, ali se u praksi javlja niz problema proisteklih iz rada samog Ekološkog fonda, poput čestih promena sastava Upravnog odbora kao i ograničenih sredstava kojima Fond raspolaže.
„Kako bi se izvršila sanacija i remedijacija gradske deponije u Boru, urađen je glavni projekat kojim smo konkurisali kod republičkog Fonda za zaštitu životne sredine. Za sprovođenje ovog projekta potrebno je oko 65 miliona dinara“, rekla je Ljiljana Lekić-Džamić.
Taj iznos je 12 puta veći od ovogodišnjeg budžeta Ekološkog fonda.
Projektom kanalisanja i prečišćavanja komunalnih otpadnih voda, date su tri varijante rešavanja problema, a suština je da će akcija obuhvatiti grad Bor, Borsko jezero, Brestovačku banju, i da će se, u zavisnosti od izabrane varijante, izgraditi jedno do dva postrojenja za prečišćavanje otpadnih komunalnih voda. Prema rečima Lekić-Džamić, projektom se predviđa sanacija postojećeg teško oštećenog kolektora i izgradnja novog.
(Beta)