Srpska pravoslavna crkva slavi Preobraženje Gospodnje. Taj praznik posvećen je sećanju na događaj Hristovog preobraženja na gori Tavor kada on najavljuje svoje potonje stradanje i slavu.
Praznik Preobraženja Gospodnjeg, koji se u pravoslavlju ubraja u 12 velikih Hristovih praznika, danas obeležavaju Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici.
U crkvi se na Preobraženje, u znak zahvalnosti Bogu na plodovima koje daje zemlja, osvećuje grožđe i deli narodu, a u krajevima gde nema grožđa, drugo voće.
U vinogradarskim krajevima o Preobraženju se okupljaju oni koji su napustili zavičaj, u Metohiji svetkovine su u Velikoj Hoči, pod okriljem srednjovekovnih Nemanjičkih zadužbina.
Praznik Preobraženje Gospodnje posvećen je trenutku kada se, kako kaže hrišćansko predanje, Hristos na gori Tavor pred apostolima preobrazio i zasijao kao sunčeva svetlost.
„Tada se Hristu i apostolima javio Mojsije i Ilija koji su govorili sa Gospodom o njegovoj smrti u Jerusalimu“, piše u verskim knjigama.
U selima istočne Srbije devojke se dogovore da uveče na Preobraženje prirede sedeljku u kući koju izaberu. Posle večere, one se skupe na skrovito mesto u nekoj zgradi, donesu drva i založe vatru. Jedna devojka se svuče gola, uzjaše vratilo, a druge devojke drže oklagije i obilaze oko vatre. Tako se čini da bi se mladići vrteli oko devojaka. Zatim se kreću oko vatre i govore: „Koliko iskre, toliko momci“, navodi se u Mitološkom rečniku.
Svaki praznik i njegovi običaji vezani su i za godišnje doba. Zato se u narodu obično kaže da od Preobraženja uglavnom više nema velikih vrućina.
Takođe se nekad verovalo da je Preobraženje poslednji dan za kupanje u rekama.
(Bor030 / agencije)
Pratite nas na Google News-u:
