Danas je Svetski dan glupih pitanja: Postavite ih i vi!

1
52

Današnji dan, 28. septembar svake godine se obeležava kao Dan glupih pitanja. Pozivamo vas da i vi uzmete učešća u obeležavanju ovog praznika i postavite svoja pitanja vezana za naš grad i opštinu, a mi ćemo se potruditi da pronađemo odgovore na njih.

Izvor: teammedglobal.com
Izvor: teammedglobal.com

Dan glupih pitanja ustanovljen je ranih osamdesetih godina u Sjedinjenim Američkim Državama. Osmislili su ga nastavnici u tamošnjim školama kako bi na najefektivniji način pokrenuli učenike da se uključe u školska predavanja i budu aktivniji na časovima.

Ovakva ideja profesora imala je značajne efekte i rezultirala je aktivnijim učešćem učenika u procesu nastave, tako da je ova praksa, pored osnovnih škola, počela da se primenjuje i na fakultetima širom Sjedinjenih Američkih država, a posredstvom interneta proširena je i na druge prostore širom planete.

Zarad ilustracije navešćemo neka od zanimljivih glupih pitanja:

Zašto se paprikaš zove paprikaš ako u njemu nema paprike?

U kom grmu leži zec?

Da li je zebra crna životinja sa belim prugama ili je bela životinja sa crnim prugama?

Kada je umrlo Mrtvo more?

Ovom prilikom vas pozivamo da i vi uzmete učešća u proslavi ovog internacionalnog praznika i postavite svoja pitanja vezana za naš grad i opštinu, a mi ćemo se potruditi da pronađemo odgovore na njih.

1 KOMENTAR

  1. Glupa pitanja? Samo to?
    Dozvolite mi da malčice proširim temu i predstavim nešto još gluplje od glupih pitanja i još glupljih odgovora, a to su glupe situacije.
    Čujte kako sam se ja nepotrebno izglupirao, a bilo me je stid, samo da znate koliko. Evo kako se to zbilo. Dakle, ja sam malčice zakasnio na posao… čujte. Ma slušajte, molim vas. Dakle…
    “Stoj”
    “Stao sam”
    “Ko ide?”
    “Građanin!”
    “Tu stani da te vidim! Građanin!? Nema građanin, Radnik? Topioničar? Floter?”
    “Dobro, radnik!”
    “Nema dobro, Poreski, bračni, vojni, televizijski i glasački obveznik? Vlasnik korisnih i štetnih stvari? Dobrovoljni davalac krvi i zaveštalac organa? Navijač orlova? Europljanin? Pobornik demokratije? Potpisnik izbornih lista? Sindikalni aktivista? Obožavalac rudnika… a?”
    “Pa… skoro sve to, od svega toga pomalo. A ko pita?”
    ”Pita Firma, tvoja…?”
    ”Firma DOO i tako dalje?”
    ”Jeste! Da li me voliš?”
    ”Pa, ne znam, moram znati nešto o tvojoj intimi, jel ti brzo stečvaš? Doživljavaš li lako stečaj? Ne znam da li te volim ako mi to ne kažeš.”
    ”Nema neznam, moraš da znaš, odmah reci, ne smeš oklevati, o ljubavi prema firmi se ne razmišlja, to nije pravo izbora, to nije pitanje odluke. Odavde potičeš i moraš voleti”
    ”Otadžbinu?”
    ”Ma kakvu otadžbinu? Mmmmda, možeš i otadžbinu i materinu. Na prvom mestu otadžbinu, naravno, ali najpre firmu. Firmu! To je nešto poput uslovnog refleksa. Firma se voli i tu je da se voli. Firmu moraju voleti svi njeni koji je vole i koji je ne vole.”
    ”Dobro, volim te, a ti, voliš li ti mene?”
    ”Šta? Pitaš me da li te volim! Bezobrazni proleteru! Prostačino! Ja sam suviše velika, jaka, lepa i večna…” (u tom trenutku sam se ja zagrcnuo jer me je spopao magareći kašalj) ”… da bih poklanjala ljubav svakom proleteru. Da li bi hteo i da spavaš samnom je li? Bežobrazniče! I nemoj da mi tu kašlješ bez razloga i na čistom vazduhu. Zar ne znaš da radi nova topionica koja prljav vazduh prerađuje u čist. Vazduh čist kao suza.”
    ”Ne znam, prvi put čujem, to o vazduhu.”
    ”Bezobrazni čoveće! praviš mi tu svinjarije, ajd, gubi se! Odlazi ti topionačaru jedan! Gubi se u topionicu, stani na grudobran topioničke kapije i viči:
    “I samo dotle, do ove kapije, do ovog bedema, možda i bude dima poganog. Drzne li dalje,
    videće građane kako kukaju,
    kijaju, kašlju, viču i riču:
    “Živela nam nova topionica!
    Živeo nam čist vazduh!
    Žilela nam ja, firma i fir-mani ( fir – man je čovek firme, primedba moja a prevod sa engleskog)
    Jesi li upamtio?”
    “Jesam, dozvolite da se udaljim.”
    “Možeš, I ne dolazi mi više dok ne iskijaš svoj prostakluk…”
    Ne znam zašto, ali mislim da je naša Firma nepobediva, ne može joj niko ništa!
    I posle trećeg svetskog rata, kada budu sa geografskuh karata zbrisani svi narodi i
    države, kada uginu sve bubašvabe, naša Firma će i tada praviti čist vazduh. Eto.
    U ime svih glupih i smotanih tipova opštine Bor ja zahvaljujem portalu 0110 ako objavi moj tekst, pa i da sam promašio temu. Ali nisam promašio portal.

OSTAVITE KOMENTAR:

Please enter your comment!
Please enter your name here