Da li da ostanem ili da odem? Za ogromnu većinu naših mlađih sugrađana, odgovor na poznato roken-rol pitanje, jasno je i glasno: DA, oni bi rado napustili Bor. Možda ne zauvek, ali dovoljno dugo da zarade i proputuju „mnogo više“. Nažalost, to često znači ZAUVEK.
Should I stay or should I go?
Da li da ostanem ili da odem? Za ogromnu većinu naših mlađih sugrađana, odgovor na poznato roken-rol pitanje, jasno je i glasno: DA, oni bi rado napustili Bor. Možda ne zauvek, ali dovoljno dugo da zarade i proputuju „mnogo više“. Nažalost, to često znači ZAUVEK.
O anketama i analizama, ne vredi više, ni pisati, ni komentarisati. Još je teže i poražavajuće, kada pogledamo brojke, koje nam ukazuju na „alternativne i razvojne trendove“ naših mlađih sugrađana i komšija. Evo, baš pre neki dan i moj komšija je sa svojim društvom napustio Bor. Neverovatno, rekli bi stariji ljudi, napustio je i posao iako ga u gradu ima sve manje. Svoju porodicu, nije ni pokušao da stvori. Otišao je, zato što ima želju da se sa svojim životom „još malo bori“ dok još ima snage. Kaže mi još, da se sa devojkom dogovorio o svemu i da imaju planove. Razmišljam i pokušavam da se prisetim, kako sam se i ja borio, sa svojim izazovima mladosti i da li sam se izborio. Nije ovo, nikad bilo jednostavno, nijednoj generaciji. Deca su svesna, da roditelji osećaju njihovu slabost i nepostojanje alternative za „obećano putovanje u neizvesnost“. Ali znaju, baš kao što smo i mi znali, da moraju krenuti svojim putem, do cilja. Nažalost, svi osećamo težinu života i rada u Boru danas. Bez naše mladosti u okruženju i budućnost naša, biće još teža, sigurno.
Letos sam upoznao komšiju. Simpatičan momak, obrazovan i vredan, veoma pošten i iz čestite porodice. Bio je srečan, zaposlio se. Danas želi, nešto malo više i bolje, od sebe. Šta reći. Ljudski je to. Poželeo sam mu sreću i zdravlje, pa ako bog da, vratiće se i videćemo se opet. Na rastanku mi reče: Što i ti sa nama ne kreneš, biće nam sigurno bolje. Da sam samo ja, odgovorih mu. Ali ako ovako ostane do godine, eto i mene. Onda ne preteruj, reče mi, ima takvih kao što smo mi po gradu još, ali neznam dokle će ih biti… Ništa novo, samo što Bor više ne napušta 60-to i 70-to godište, danas odlazi 80-to i 90-to godište. I to, nije važno gde, svugde je bolje, kažu…
Grad sa ovakvim stavom mladosti i buduće obrazovane i poslovne elite, nema perspektivu. O ovome u Boru moramo mnogo više javno razgovarati. I ne samo o tome, već i o nasilju, koje je svakodnevno prisutno na našim ulicama i u školama. Nažalost, nije dovoljno samo da budemo zabrinuti. Uzalud ćemo planirati i pokušavati da „podignemo i unapredimo ekonomske resurse zajednice“ kada će nam hronično nedostajati „ubrzanje“ mlađih ljudskih resursa. Nažalost i oni koji ne uče, ali i oni koji ne rade, pa i svi drugi u gradu „koji samo od sebe traže više“ imaju iste emigracione želje i misli. Naš grad, osim što ekonomski posustaje, veoma brzo i stari.
Mladost je izgleda shvatila, da se sama ne može izboriti sa svojim problemima, za koje nema odgovarajuću podršku svih nas u gradu. Mladi više ne žele da nose „epitet“ nerazumne i slabo organizovane gradske „manjine“. Politika kao način rešavanja problema u zajednici, je uopšteno neprivlačna mlađim generacijama. Specifičnost našeg grada predstavlja i „produžena mladost“ jer zbog socijalno-ekonomskih „okolnosti“ naša mladost, umesto da bude u svom životnom usponu, ima „slične nerešive probleme“ i najčešće živi kod svojih roditelja. Po svemu sudeći, novac je kao i svima nama, postao glavna pokretačka snaga. Nije više bitna samo sušta egzistencija, već više do izražaja dolaze motivi za putovanjima, sticanje dobrog obrazovanja, plaćeniji poslovi i profesionalna karijera.
Naravno, najbolja mera protiv „odlaska“ mladih ljudi, jeste ekonomski razvoj, dobro uređena i integrisana zajednica. To svi znamo. Znamo i da su dobra radna mesta, kojih u gradu sve manje imamo, najjači argument i magnet zajednice. Ali ako pogledamo sve specifičnosti lokalne politike prema mladima, krajnji je trenutak da ih pozovemo i da im pružimo mogućnost uključivanja u razvojne strukture naše lokalne zajednice.