Pogon elektrolitičke rafinacije Rudarsko-topioničarskog basena Bor proizveo je 5 miliona tona katodnog bakra, 160 tona zlata i više od 1.000 tona srebra.
Kada bi se 50 miliona komada katoda poređale jedna do druge po dužini, bio bi to bakarni pojas dugačak 48 hiljada kilometara i njime bi se komotno mogla opasati zemljina kugla! I to bez stezanja jer je obim naše planete, oko ekvatora, 40 hiljada kilometara!
U borskoj topionici, preciznije u pogonu elektrolitičke rafinacije, nedavno je, naime, proizvedena petomilionita tona katodnog bakra. Osim pet miliona tona „crvenog“, ovaj metalurški pogon u Boru je u svom dosadašnjem radnom veku iznedrio i zavidne količine plemenitih metala. Proizvedeno je i 160 tona zlata, više od hiljadu tona srebra, 1.600 tona selena, 32.000 tona bakar-sulfata, odnosno plavog kamena, kao i desetine hiljada kvadratnih metara grafičkih i medicinskih filmova.
Jedna katoda teška je u proseku oko 100 kilograma, njena dužina je nepun metar (960 cm), a širina 815 centimetara. Ove narandžasto-crvene ploče od 99,99% bakra jedan su od glavnih proizvoda metalurškog procesa, koje idu na tržište i dalje mogu da se pretapaju i koriste u industriji. Put do njih nije nimalo jednostavan. Pre nego što se pretvori u katodnu ploču bakar prolazi kroz različite oblike: od koncentrata, prženca, bakrenca, blistera, do anoda i katoda. Jer, bakar ne leži u zemlji u čistom obliku, spreman da bude iskopan i utisnut u, recimo, mikro-čipove. Geološka nauka u sponi sa tehnikama rudarstva i metalurgije uspela je da od stene dođe do svetlucavog bakra, koji danas čini „nervni sistem“ svakog električnog uređaja – od tostera do laptopa.
U Rudarsko-topioničarskom basenu Bor rekordna proizvodnja bakra zabeležena je 1991. godine. Tada je proizvedeno 151.395 tona katoda. „Zlatna“ godina bila je 1975. kada je ostvarena najveća proizvodnja zlata – 5,25 tona. „Srebrnu medalju“ je, kako kaže statistika, odnela 1978. godina jer je tada produkovano 48 tona srebra.
(Kolektiv / Bor030)