Evropsku autostradu trampili za posao u rudniku

Igor Petrović, Miodrag Novaković i Slobodan Marković danas voze teške kamione na kriveljskom kopu, a do pre samo godinu dana terali su šlepere i hladnjače po Evropi. Odlučili su da se vrate u rodni grad i okušaju sreću u Ziđinu, pošto su čuli za odlične plate i uslove rada.

Najmlađi među njima, tridesettrogodišnji Slobodan Marković, kaže da se u Srbija Ziđin Koper (Serbia Zijin Copper) zaposlio 2021. i da je pre toga dve godine vozio šleper u austrijskoj firmi koja se bavi međunarodnim transportom.

Uprkos dobroj zaradi u inostranstvu, odlučio je da se vrati u Bor prvenstveno zbog porodice, ali i šanse da se odmah zaposli i prima pristojnu platu.

„Iako sam i u inostranstvu radio kao vozač, a i ovde vozim „belaz“ od 220 tona, ne mogu da uporedim ta dva posla. Prosto, ovde je bolje zato što si kući. Tamo spavaš i jedeš u kamionu, nemaš gde da se istuširaš, a kuća je – kuća. Ne žalim ni za zaradom, koja u Evropi jeste bila bolja, ali je plata koju primam u Ziđinu odlična za današnje uslove“, ističe Marković.

On kaže i da mu je posao sada lakši nego u inostranstvu, jer u rudniku nema gustog saobraćaja, pa je odgovornost vozača mnogo manja.

„Nema veze što su ovo veliki kamioni, pa i šleperi su veliki. Ovo je jednostavnije, a rudarski kamioni su odlični i jaki“, ističe Marković.

Njegov kolega Miodrag Novaković na kriveljskom kopu vozi kamione već šest meseci, a do pre dve godine je po celoj Evropi u hladnjači prevozio hranu i lekove za jednu italijansku firmu.

„Vozio sam od Švedske do Sicilije i dobro zarađivao, ali je porodica insistirala da se vratim kući. Dao sam otkaz u Italiji ne znajući kada ću moći ponovo da se zaposlim. Rukovodeći se onom „za vozača uvek ima posla“, vratio sam se u Bor i pokušao u Zijinu. Sada sam tu i vozim damper od 220 tona. Nije mi teško, konačno sam svoj na svome, a i plata je dobra“, ističe Novaković.

Najiskusniji među njima, Igor Petrović, kaže da je poslednjih deset godina radio u četiri firme koje se bave međunarodnom špedicijom.

„Odlučio sam da se vratim u Srbiju i Bor jer mi je nedostajala porodica, a i umorio me rad „preko bare“. U međuvremenu su se stekli uslovi da se ponovo zaposlim i da mogu pristojno i u Boru da živim od onoga što znam da radim, priča Petrović.

On, poput njegovih kolega, kaže da mu posao u rudniku lakše pada od autoputa.

„Tamo su velike gužve, saobraćaj, papirologija. Ovde sam opušteniji, jer radim osam sati i onda odem kući. Plus, platom sam veoma zadovoljan“, kaže ovaj četrdesetpetogodišnjak.

U rudniku „Veliki Krivelj“ zaposleno je 697 radnika, od toga 197 vozača.

„Njih 15 nam je prošle godine došlo iz inostranstva, gde su vozili kamione, šlepere ili hladnjače. Kamionska flota kriveljskog kopa danas broji 30 velikih kamiona, od 220 i 240 tona, i 15 manjih. U narednom periodu dobićemo još 10 velikih dampera od 240 tona i 10 malih „tonlija“, pa će nam sigurno biti potrebno bar još oko 100 vozača“, kaže upravnik Dejan Mitić.