Fabrika plavog kamena beleži rekordnu proizvodnju

0
56

U Fabrici plavog kamena koja posluje u sastavu Topionice i rafinacije, i to kao poslednja na tzv. liniji bakra, kraj ove poslovne godine čekaju sa osmehom na licu. Imaju se i čime pohvaliti, a proizvodnja govori umesto njih.

Više od 10 godina ovde nije proizvedeno 125 tona bakar-sulfata za mesec dana, a u septembru i oktobru im je to pošlo za rukom, ističu s ponosom. Povećana proizvodnja poklopila se sa aktuelnom situacijom na domaćem tržištu  jer su se njene dosadašnje firme-konkurenti, šabačka “Zorka” i  kruševačka “Župa”, ugasile.

Našim redovnim domaćim kupcima, beogradskom “Vodovodu”, rudniku “Rudnik” iz Gornjeg Milanovca i ostalim rudnicima olova i cinka, priključuje se u poslednje vreme sve više kupaca iz inostranstva. Upravo sprememo isporuku 86 tona za Tursku, a dosad smo plavi kamen izvozili u Mađarsku, Češku, Englesku i Poljsku – kaže rukovodilac RJ “Regeneracija” Snežana Stančić.

Dodaje da, pored odgovarajuće cene, verovatno i kvalitet proizvoda utiče na odluku stranaca o izboru dobavljača, mada priznaje da je i sve šira primena plavog kamena uticala na rast tražnje.

Iako je osnovna primena bakar-sulfata u poljoprivredi, gde se koristi kao pesticid, firma iz Londona ga je, recimo, upotrebljavala u malim koncentracijama za proizvodnju stočne hrane. Beograđani ga koriste kao algicid za čišćenje vodovodnih instalacija, a rudnici olova i cinka ga kupuju za flotiranje rude – ističe Stančićeva.

Pošto su prošle godine proizveli 1.010 tona plavog kamena, ove su u “Regeneraciji” zacrtali proizvodnju 1.100 tona. Kažu da će je ne samo ostvariti, već i premašiti, s obzirom na to da su u prvoj dekadi novembra bili na 982 tone proizvoda.

Prošle godine je dosta uloženo u investiciono održavanje, pa više nemamo česte zastoje u proizvodnji. Zamenjeni su agregati, izmenjivači toplote i pumpe za recirkulaciju, a rezervoari su izrađeni od novog, plastičnog materijala. U toku je i izgradnja novog magacina za gotov proizvod jer smo bez starog ostali kada je počela da radi fabrika FRP cevi. Pogon za dobijanje plavog kamena je, nakon svih ovih zahvata, sada moderna i profitabilna fabrika koja svoje postojanje opravdava više nego ikada – veli Stančićeva i podseća da je izgrađena još osamdestih godina prošlog veka, po projektu koji je podrazumevao valorizaciju bakra iz otpadnog elektrolita u zlatari i rafinaciji.

G. Tončev Vasilić,
PR Služba RTB-a

OSTAVITE KOMENTAR:

Please enter your comment!
Please enter your name here