Poseban značaj ideja građanskog društva kao nužni sastavni deo demokratije, dobija u svetlosti iskustva dvadesetog veka sa fašističkim i komunističkim diktaturama. Obe su težile da državom obuhvate i nadziru sve društvene institucije.
Poseban značaj ideja građanskog društva kao nužni sastavni deo demokratije, dobija u svetlosti iskustva dvadesetog veka sa fašističkim i komunističkim diktaturama. Obe su težile da državom obuhvate i nadziru sve društvene institucije. Pojam građanske zajednice i aktivizma njenih građana, može se posmatrati sa dva različita aspekta. Negativno – da zajednica treba biti ograničena i sprečena da kontroliše sve svoje društvene aktivnosti, prodre u sve životne sfere i upije u sebe svu društvenu inicijativu građana i sav njihov talenat. Pozitivno – da postoji mnoštvo nezavisnih žarišta samoorganizovanja građana u zajednici, preko kojih oni mogu zajednički rešavati svoje probleme i na taj način predstavljati mrežu kanala javnog mnjenja i pritisaka na vlast, i ako zatreba zaštitu od pokušaja vlasti da prekorači svoje propisane granice.
Osnovne sfere građanskog aktivizma pripadaju: tržišnoj ekonomiji, nezavisnim medijima i komunikacijama, nezavisnim izvorima ekspertiza o svim aspektima politike vlasti, i pre svega razgranatoj mreži dobrovoljnih udruženja u svim oblastima društvenog života zajednice, preko kojih građani artikulišu svoje osnovne potrebe. U različita vremena i na različitim mestima, udruženja građana imaju poseban značaj u odbrani i unapređenju demokratije unutar zajednice, bilo da su to: sindikati, profesionalna udruženja, grupe žena, organizacije za ljudska prava i razvoj, grupe za pomoć i podršku i samonikle organizacije različitih vrsta. U atmosferi slobode izražavanja i udruživanja, okupljanje građana zajednice dešava se spontano, čim građani prepoznaju nužnost i potrebu kolektivne akcije za organizovanje svojih aktivnosti ili odbranu i unapređenje svojih interesa. Oni mogu biti ohrabreni i javnim priznanjem npr. savetodavnom ulogom u relevantnim oblastima politike vlasti.
Činjenica je da građanski aktivizam predstavlja nezavisnu mrežu aktivnosti i inicijativa građana zajednice (od organizacije, … do finansiranja), koja može imati moć da modifikuje ili čak osujeti pojedine neprimerene i nedemokratske aspekte politike vlasti. Nije uvek lako utvrditi na kojoj tački, aktivnosti vlasti postaju nedemokratske. Mnoge demokratski izabrane vlasti, konsultovaće organizovane društvene interese i načiniti kompromis sa njima, pošto je to suštinska odluka vladanja po načelu saglasnosti. Međutim, pojedine interesne grupe imaju mnogo veći uticaj na vlast nego neke druge, zahvaljujući svojoj organizovanosti, bogatstvu i vezama. Ovakav uticaj trebalo bi smatrati demokratskijim ako potiče od masovnosti članstva, za razliku od onog koji potiče od koncentracije bogatstva ili moći u rukama nekolicine. Dodatno bi se trebalo s većom ozbiljnošću ophoditi prema onim organizacijama, čije je unutrašnje ustrojstvo demokratsko, tako da se njihovi lideri mogu smatrati istinskim predstavnicima svog članstva. Demokratska zajednica treba priznati posebno savetodavno mesto organizacijama koje zastupaju ljude, koji zarad svoje društvene, ekonomske ili fizičke manje sposobnosti, imaju teškoća da se njihov glas čuje u političkom procesu zajednice.
Ako obični građani ne vide smisao demokratije i ako im se čini da ona nema značaj za njihov svakodnevni život i situacije u kojima žive, oni neće braniti svoju demokratsku zajednicu. Ako ne vide nikakvu razliku između onoga što im se nudi u vreme izbora, jer političarima nedostaje moć ili volja da nešto menjaju u pravcu za koji su ljudi glasali; ako osnovna građanska i politička prava nisu dovoljno zagarantovana da bi se ljudi organizovali i borili u javnim poslovima bez straha; ako ljudi nemaju moć da utiču na situaciju na lokalnom nivou, na svom radnom mestu i u kraju kome žive – onda demokratija postaje prazna školjka i forma bez suštine. Osnovni zadatak s kojim se sve demokratije suočavaju jeste, kako osnažiti suštinu i načela javne kontrole i političke jednakosti učiniti institucionalno efikasnim, bilo da je reč o demokratizaciji prethodno autoritarnog režima ili o obnavljanju i produbljivanju demokratija koje već postoje.