Građani Srbije ubrzano siromaše

Istraživanje Instituta za sociološka istraživanja Univerziteta u Beogradu o socio-ekonomskom položaju domaćinstava pokazalo je da u Srbiji dolazi do ubrzanog osiromašenja i značajnog pogoršanja uslova života velikog dela stanovništva, saopštila je danas „Mreža protiv siromaštva – Srbija“.

Prosjak

Mreža je pozvala Vladu Srbije da u borbi protiv siromaštva i socijalne isključenosti svoje kapacitete što više usmeri na oživljavanje privrednog rasta i povećanje zaposlenosti, kao i da akademsku zajednicu i građanski sektor u potpunosti uključi u kreiranje održive strategije ekonomskog razvoja zemlje.

Složena skala materijalnog položaja, koja sadrži nekoliko pokazatelja prihoda, potrošnje i imovinskog stanja, kako navode iz Mreže, ukazuje na trend pogoršanja materijalnog statusa svih slojeva društva, a pogotovo onih koji nemaju visok rukovodeći položaj ili preduzetničku firmu.

Prema rezultatima istraživanja, domaćinstva u Srbiji su 2012. godine imala manje prilike da budu ekonomski aktivna i da rade, nego što je to bio slučaj 2003. godine, za koju postoje uporedni podaci iz ranijeg istraživanja Instituta.

Ove godine u 30 odsto domaćinstava koja imaju članove radnog uzrasta nije registrovana ni formalna ni neformalna zaposlenost, dok je 2003. godini zabeleženo 25 odsto takvih domaćinstava. U jednom broju tih domaćinstava obavljale su se tek neke aktivnosti proizvodnje hrane za sopstvene potrebe ili slične aktivnosti samopomoći.

Kako se dodaje u saopštenju datom uoči 17. oktobra – Međunarodnog dana borbe protiv siromaštva, 2012. godine u 14 odsto domaćinstava sa članovima radnog uzrasta nije registrovana nikakva ekonomska aktivnost, dok je taj procenat 2003. godine iznosio osam odsto.

Navedeni podaci, kako smatraju u Mreži, znače veliki gubitak ekonomskog potencijala Srbije, a za domaćinstva predstavlja veliki faktor povećanja rizika od siromaštva i socijalne isključenosti.
„Iza uopštenih podataka o stanju privrede i potrošnje kriju se desetine hiljada dramatičnih priča o pokušaju porodica u Srbiji da održe život dostojan evropskih građana u 21. veku“, dodaju u Mreži.

Samo mali broj domaćinstava koja pripadaju najbogatijim slojevima društva uspeva da izbegne ili ublaži udar ekonomske krize time što mogu da očuvaju svoju imovinu i prihode, dok svi ostali trpe vidno pogoršanje situacije u odnosu na 2003. godinu.
„Posebno zabrinjava činjenica da nekvalifikovani radnici trpe vidan pad standarda i imaju lošiji materijalni položaj čak i od tradicionalno siromašnih sitnih poljoprivrednika. Ovo ukazuje na porast urbanog siromaštva i na uvećanje kategorije zaposlenih siromašnih“, dodaje se u saopštenju.

Mreža protiv siromaštva, koja je članica Evropske mreže protiv siromaštva i okuplja 21 nevladinu organizaciju iz Srbije.

(Tanjug)