Početak saradnje za Zdravkom Čolićem bio je za njega kao u filmu. Naporne koncerte Paja je doživljavao kao patriotski čin. Iako vreme prolazi, Bor je za njega bio i ostao jedna od glavnih inspiracija.
Vrlo brzo posle jednogodišnjeg emitovanja emisije “TONSKA VILJUŠKA”, dobio sam ponudu da postanem član pratećeg benda Zdravka Čolića. Pozvao me je naš poznati bubnjar Dragoljub Đuričić i rekao da se sprema velika turneja i da bi Zdravko voleo da ja budem gitarista u njegovom pratećem orkestru. Nisam imao predstavu da se sve to sprema i vrlo sam srećan zbog načina na koji sam dobio angažman. Bez konkursa, bez potezanja bilo kakvih veza, bez urgiranja… Presudni su bili samo moj kvalitet i moj dotadašnji rad kao razlozi za veliko poverenje koje mi je ukazala velika zvezda. O mom angažovanju u pratećem bend-u Zdravka Čolića pozitivan sud dali su i Kornelije Kovač i Goran Bregović. Kao na filmu.
Kako si podneo prve velike turneje, da li je to bio dozivljaj ili tezak rad?Do današnjih dana, a prošlo je deset godina od našeg prvog nastupa 1998. u Bijeljini, nikada me nije napustila trema pred koncerte sa Zdravkom Čolićem. Posebno pred one najveće. Ali, činjenica je da to nije nikada bitno ili presudno uticalo na moje sviranje na koncertu. Pred koncert na Marakani imao sam veliku tremu, ali sam koncert odsvirao praktično bez greške. To je verovatno sličan osećaj kao kad teniseri moraju da serviraju najbolje kad je najteže. To je odlika velikih igrača. Osim toga, sve velike koncerte sam negde doživljavao i kao patriotski čin. Shvatao sam da sam deo velikog sistema koji je u službi velikog broja ljudi i koji nema prava na velike greške.
Trenutno imam nekoliko paralelnih ekipa u kojima radim. Na prvom mestu je, naravno, Čolić, zatim rad na formiranju benda Kikija Lesendrića za koncerte koji će uslediti u budućnosti. Takođe, imam i klupski bend sa kojim sviram klupske svirke u Beogradu, kao u stara dobra vremena. Prvenstveno zbog toga što time održavam sviračku kondiciju za velike koncerte koji, pak, nisu tako česti. Najveća mi je želja da nastavim sa koncertiranjem u vezi sa mojim solo projektima i planiram da se predstavim svojim autorskim radom na inostranim muzičkim festivalima.
Moj radni nekada bude vrlo buran, a nekada veliki deo vremena provodim kod kuće. Vrlo često vreme provodim na probama jer to zahtevaju veliki koncerti koji me očekuju. Kada radim na autorskoj muzici dugo sedim za kompjuterom, usnimavam razne deonice, kasnije u studiju “LUIS” kod Perice Kaluđerovića finalizujem aranžmane i snimke. Kada je u toku promocija mojih albuma instrumentalne muzike često gostujem na televizijama i promovišem svoj rad. U stalnom sam privatnom kontaktu sa Dragoljubom Đuričićem, Kornelijem Kovačem, Kikijem Lesendrićem, mnogim kolegama gitaristima, a u poslovnom a zaista velikim brojem muzičara, aranžera, pevača.
događanja u vezi sa borskim rudnikom i ekologijom.
Ja jako volim grupu Eyesburn, naravno Van Gogh, čiji sam nagrađeni koncert imao prilike da vidim. To je zaista sjajan rad i na neki način putokaz kako treba raditi. Volim i rad Ramba Amadeusa, ali moram da priznam da noviju scenu nisam dovoljno pratio da bih dao kompetentan sud o tome.
Naravno, sa radošću pratim uspehe GORIBOR-a. Nisam bio u prilici da ih čujem na koncertu u Beogradu, ali se nadam da ću imati to zadovoljstvo. Jako bih voleo da čujem na koji način mladi ljudi u Boru muzički razmišljaju i muzički se izražavaju. Siguran sam da ima kvalitetnih ideja.
Imam suprugu Vesnu i sina Aleksu koji su veliki navijači kada je u pitanju moj posao. Inače, Aleksa je završio prvi razred muzičke škole koja mu, izgleda, dobro ide. Nemam nikakve pretenzije da od njega pravim sopstvenu kopiju, ali mi je drago da će steći neka osnovna znanja o muzici. A na dalje, videćemo.
Završio sam četvrti po redu autorski album koji se zove “PARTITURE ZA KOREN I STABLO”. Posvećen je mojim precima, a kao muzičku inspiraciju iskoristio sam velika dela velikih autora klasične muzike. Radiću i dalje, a u planu mi je i jedan vokalno-instrumentalni album. Videćemo.
Turneja “Zavičaj” se nastavlja. U avgustu ćemo svirati velike koncerte u Budvi i u Nišu, a od septembra se turneja nastavlja dalje, mada ne znam tačno u kojim gradovima ćemo svirati. Nakon završetka turneje Zdravko će verovatno raditi novi album, a sledeća turneja je već daleka i neizvesna budućnost. S obzirom da sam odsvirao četiri velike Zdravkove turneje, ne mislim da bi mi, eventualna, peta turneja donela neko drastično novo iskustvo, osim zadovoljstva muziciranja, i donošenja radosti našim ljudima širom planete.
Poželeo bih im puno uspeha gde god se nalazili. Svako ko se odlučio za život u inostranstvu imao je verovatno i razlog za to. Na kraju krajeva, i nije toliko važno gde se čovek geografski nalazi, bitno je da uspeva da u što većoj meri ostvaruje svoje snove. Planeta Zemlja je ionako postala mala, a komunikacija je sve lakša i zbog Interneta, a i zbog avionskog saobraćaja koji je definitvno doneo revoluciju. “Da smo živi i zdravi još godina sto…”
U Bor ne dolazim onoliko često koliko bih želeo. Nadam se da ću naći vremena da ovog leta posetim stare prijatelje, ali se isto tako nadam da ću ponovo napraviti koncert u svojoj omiljenoj sali Muzičke škole nakon svog sledećeg albuma. Bor je za mene bio i ostao jedna od glavnih inspiracija, pa ću i dalje svoje autorske radove uvek na neki način posvećivati svom detinjstvu, poreklu i svom rodnom gradu.
Intervju vodio : Miloš Petrović
Slike ustupio: Paja Vučković
Posetite i web sajt Paje Vučkoviča vladanvuckovic.info
