Jovan Petrović je mladi slikar iz Bora, koji se školuje na Akademiji umetnosti u Sankt Peterburgu i ima želju da se vrati u Srbiju. Svoju izložbu „Početak epohe”, koja je nedavno otvorena u borskoj Narodnoj biblioteci, smatra za početak svoje profesionalne karijere, jer sve znanje stečeno u dalekoj Rusiji želi da donese u Srbiju.
Jovan Petrović se već 18 godina bavi slikanjem i crtanjem. Slika od svoje pete godine, a od šeste počinje da odlazi na profesionalne časove slikanja u Zaječaru.
„Uvek volim da kažem da sam borski slikar, ali da su moji umetnički počeci nastali u Zaječaru. Bio sam nestašno dete, međutim, kada bi mi dali papir i olovku, ja bih se smirio. Bio bih miran satima. Moji roditelji su to videli, te su me odveli na časove slikanja. Na tim časovima, oduševili su se mnome i tako je krenuo moj put”, kaže ovaj mladi umetnik koji je, dodaje, oduvek znao da će da upiše srednju umetničku školu, a nakon toga i akademiju.
Nakon završene osnovne škole u Boru, upisao se u Umetničku školu u Nišu, a onda otišao na Akademiju umetnosti u Sankt Peterburg.
„Obično kažu da mladi ne znaju šta će da rade nakon osnovne ili srednje škole, ali kod mene je oduvek bio jasan put. A kako sam tačno stigao u Rusiju? Pa, video sam dokumentarac o Akademiji na internetu i poslao sam im mejl. Oni su me pozvali u goste da vidim kako to izgleda uživo. Pitao majku da li idemo tamo i ona mi je rekla: „Idemo sine.” Od treće godine srednje škole sam znao da idem tamo, te sam počeo da učim jezik i da se spremam za to”, kaže Jovan koji je dobio stipendiju za školovanje na sanktpeterburškoj Akademiji umetnosti, na kojoj godina inače košta 12.500 evra.
„Kada uporedimo sa akademijama u Italiji ili Španiji koje sam, takođe, razmatrao, nije bilo te opcije. Imam i neki simboličan novac za život, ali sam plaćam avionsku kartu na primer i ostalo. Najbitnije je da je školarina takoreći besplatna”, kaže on.
S obzirom na to da se nastava odvija na ruskom jeziku, Petrović kaže da se sada na šestoj, završnoj godini dobro snalazi, ali da su prve dve godine, što se tiče toga, bile najteže.
„Između nas i Rusa ima dosta sličnosti i, mada su oni zatvoreniji, dobro su me prihvatili. Zanimljivo je to da leti postoje te „bele noći“, a to znači da ne pada mrak jer su oni dosta severno. Zimi sunca gotovo da nema, odnosno ima ga po par sati i obično je velika oblačnost, tako da se ne vidi. Zima mi tamo nije najomiljenije godišnje doba. Zanimljiva je priča kada sam prvi put želeo da slikam akrilom zimi. Slikao sam napolju na -20 stepeni Celzijusa, akril i voda su se zaledili, a kada sam ušao unutra, oni su se potpuno otopili, ostalo mi je prazno platno. I, pošto sam samo akril poneo, nisam znao šta da radim, pa me je kolega posavetovao da pomešam akril sa votkom jer je ona alkohol i neće se zalediti, a ni otopiti. Tako da se zimi tamo slika votkom”, ispričao je o svojim doživljajima iz Rusije Jovan.
U Boru je nedavno Izložba slika, crteža i grafika Jovana Petrovića pod nazivom „Početak epohe”.
„To je početak moje profesionalnije karijere, odnosno izložba koju želim da predstavim publici kako u drugim gradovima u Srbiji pored Bora, tako i u svetu. Pošto završavam akademiju za godinu dana, imam ideju da se vratim u Srbiju, da sve znanje koje sam stekao tamo donesem ovde i da ta izložba bude moj početak profesionalne karijere. Pored toga, skoro sam se zainteresovao za slikanje borskih motiva, tako da se nadam da ću imati priliku da predstavim Bor na malo drugačiji način. Generalno volim motive koji su povezani sa srpskim junacima iz istorije jer mislim da imamo malo takvih dela. Kada odeš u Sankt Peterburg, možeš da vidiš da postoji i po deset različitih prikaza jedne bitke, a kod nas postoje bitke koje nijednom nisu oživljene na taj način”, ističe ovaj talentovani mladić, čija su dela privukla pažnju ne malog broja Borana.
Jovan Petrović, čija je omiljena tehnika litografija, ali voli i akril i akvarel, smatra da svako za sebe mora da nađe dobrog umetnika, pošto, kako kaže, ono što se nekome ne svidi, drugom će se svideti.
„Svako može da bude dobar umetnik. Na našoj akademiji kažu da nas oni uče kako da nacrtamo svetlost i kako da nacrtamo vazduh, a sve ostalo svako može da nauči. Nekada imamo sliku koja je baš realno naslikana, ali nije to to, ne osećaju se emocije, a mislim da su emocije jako važne”, zaključuje mladi slikar iz Bora Jovan Petrović.
Objavljeni medijski sadržaj je nastao u okviru projekta „Glas nove generacije“, koji je sufinansiran iz budžeta grada Bora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
