Jovan Petrović je mladi slikar iz Bora, koji se školuje na Akademiji umetnosti u Sankt Peterburgu i ima želju da se vrati u Srbiju. Svoju izložbu „Početak epohe”, koja je nedavno otvorena u borskoj Narodnoj biblioteci, smatra za početak svoje profesionalne karijere, jer sve znanje stečeno u dalekoj Rusiji želi da donese u Srbiju.
Kada govorimo o uspešnim slikarima koji osvajaju svet, Jovan nam sigurno ne pada na pamet, ali to je samo zato što je tek počeo da ga osvaja.
Kako i kada si počeo da se baviš slikarstvom?
Slikam od svoje pete godine, a od šeste idem na profesionalne časove slikanja u Zaječaru. Uvek volim da kažem da sam borski slikar, ali da su moji umetnički počeci nastali u Zaječaru. Bio sam nestašno dete, međutim, kada bi mi dali papir i olovku, ja bih se smirio. Bio bih miran satima. Moji roditelji su to videli, te su me odveli na časove slikanja. Na tim časovima, oduševili su se mnome i tako je krenuo moj put. Mogu da kažem da se već 18 godina bavim slikanjem i crtanjem.
Kako si iz Bora stigao do Rusije?
Oduvek sam znao da ću da upišem srednju umetničku školu, a nakon toga akademiju. Obično kažu da mladi ne znaju šta će da rade nakon osnovne ili srednje škole, ali kod mene je oduvek put bio jasan. Nakon osnovne škole u Boru, upisao sam Umetničku školu u Nišu, a onda sam otišao na Akademiju umetnosti u Sankt Peterburg. Video sam dokumentarac o Akademiji na internetu i poslao sam im mejl. Oni su me pozvali da im dođem u goste, da vidim kako to izgleda uživo. Pitao majku da li idemo tamo i ona mi je rekla: „Idemo, sine”. Od treće godine srednje škole sam znao da idem tamo, te sam počeo da učim jezik i da se spremam za to.
Kakva su tvoja iskustva studiranja u Rusiji?
Jedna godina na toj akademiji košta 12.500 evra, ali sam imao sreće jer sam dobio stipendiju. Kada uporedimo sa akademijama u Italiji ili Španiji koje sam takođe razmatrao, nije bilo te opcije. Imam i neki simboličan novac za život, ali sam plaćam avionsku kartu, na primer, i ostalo. Najbitnije je da je školarina, takoreći, besplatna. A što se tiče života tamo, zanimljivo je to da leti postoje te „bele noći“, a to znači da ne pada mrak jer su oni dosta severno. Zimi sunca gotovo da nema, odnosno ima ga po par sati i obično je velika oblačnost, tako da se ne vidi. Zima mi tamo nije najomiljenije godišnje doba. Takođe, između nas i Rusa ima dosta sličnosti. Oni zatvoreniji, ali dobro su me prihvatili. Ono što je bitno, nastava se odvija na ruskom jeziku, tako da su prva i druga godina bile najteže, ali sada na šestoj, završnoj godini snalazim se mnogo bolje.
Kojim tehnikama se najviše koristiš u svojim delima?
Najviše koristim litografiju, ali volim i akril i akvarel. Zanimljiva je priča kada sam prvi put želeo da slikam akrilom zimi. Pošto se akril meša sa vodom, a slikao sam napolju na -20 stepeni Celzijusa, i akril i voda zaledili, Kada sam ušao unutra, oni su se potpuno otopili. Ostalo mi je prazno platno. I, pošto sam samo akril poneo, nisam znao šta da radim, pa me je kolega posavetovao da pomešam akril sa votkom jer je ona alkohol i neće se zalediti, a ni otopiti. Tako da se zimi tamo slika votkom.
Šta je „Početak epohe”?
To je početak moje profesionalnije karijere, odnosno izložba koju želim da predstavim publici kako u drugim gradovima u Srbiji pored Bora, tako i u svetu. Pošto završavam akademiju za godinu dana, imam ideju da se vratim u Srbiju i da sve znanje koje sam stekao tamo donesem ovde i da ta izložba bude moj početak profesionalne karijere. Pored toga, skoro sam se zainteresovao za slikanje borskih motiva, tako da se nadam da ću imati priliku da predstavim Bor na malo drugačiji način.
Koji su najčešći motivi u tvojim delima?
Generalno volim motive koji su povezani sa srpskim junacima iz istorije jer mislim da imamo malo takvih dela. Kada odeš u Sankt Peterburg, možeš da vidiš da postoji i po deset različitih prikaza jedne bitke, a kod nas postoje bitke koje ni jednom nisu oživljene na taj način.
Ko je u stvari dobar umetnik? Da li je to osoba koja uspeva da dobro prenese emocije na platno?
Mislim da svako za sebe mora da nađe dobrog umetnika, pošto ono što se nekome ne svidi, drugom će se svideti. Svako može da bude dobar umetnik. Na našoj akademiji kažu da nas oni uče kako da nacrtamo svetlost i kako da nacrtamo vazduh, a sve ostalo svako može da nauči. Nekada imamo sliku koja je baš realno naslikana, ali nije to to, ne osećaju se emocije, a mislim da su emocije jako važne.
Objavljeni medijski sadržaj je nastao u okviru projekta „Glas nove generacije“, koji je sufinansiran iz budžeta grada Bora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
