Kakve su promene potrebne Boru?

0
6

Obzirom da sve zavisi od politike, ni građani Bora ne mogu biti ništa drugo, od onoga što će od njih napraviti priroda vladavine njihove lokalne vlasti.

“Postoje dve grupe hrabrih ljudi, koji se ničeg ne plaše i koji se ničeg ne stide”.

Obzirom da sve zavisi od politike, ni građani Bora ne mogu biti ništa drugo, od onoga što će od njih napraviti priroda vladavine njihove lokalne vlasti. Osnovno pitanjane na koje moramo imati odgovor glasi: Kako da sprovedemo suštinske lokalne promene, koje će biti široko prihvaćene i koje će nas približiti poželjnom životnom standardu i dobrim građanskim odnosima?


Građani zajednice, sve više javno ukazuju na svoj stav, da veoma malo veruju lokalnim političarima i imaju nizak stepen poverenja u lokalne javne institucije. Na to nam ukazuje i stanje apatije, koje svakodnevno zahvata, sve više aktivnosti u gradu. Na sve strane, prisutan je eho građanske polemike “…gde je danas dobro…svuge je isto, loše…”. Sve lokalne zajednice kao i država, prolaze kroz proces tranzicije i pate od “reformskog umora”. Sve su učestaliji izbori (državni, lokalni, partijski…), izborne kampanje su veoma prljave, vladajuće koalicije se teško formiraju i lako pucaju.

“Nigde u okruženju nije, mnogo bolje”…(kakva demagogija).

Međutim, Bor je specifičan po žestini, suprostavljenih stavova u savremenoj lokalnoj politici “i svih viđenih filmova lokalnih glumaca” (na kojima bi nam zavideli i u Hollywoodu). Formiran je veliki blok onih, koji se osećaju gubitnicima lokalnog rasula i ekonomskih promena. Lokalni političari nemaju jasno profilisane reformske programe, pa je sasvim jasno, zašto građani još uvek nisu uspeli, da iskristališu svoje političke stavove. Mnogobrojne sociološke i političke analize, pa i zdrav razum, ukazuju na činjenicu, da se Bor šematski deli na tri, otprilike jednake trećine. Znači ne postoji jedan, ni dva, već tri Bora.

Prva, “reformska” trećina, kojoj pripadaju mlađi građani (kojih je sve manje u gradu), urbani i obrazovani ljudi, žele korenite i beskompromisne promene u lokalnoj politici i ekonomiji. Oni očekuju da Bor postane prepoznatljiv grad i liderska razvojna zajednica, bez ikakvog oklevanja, jer su mišljenja da su baš oni, najveći dobitnici razvoja i integracije svoje zajednice.

Druga, “konzervativna” trećina, koja uglavnom grupiše građane srednje generacije, vidi Bor kao savremenu lokalnu zajednicu, ali ne po cenu gubljenja svog minimalnog dostojanstva. Oni zbog straha za ličnim standardom, balansiraju u procesu tranzicije svoje zajednice.

Poslednja “patriotska” trećina, grupiše građane koji sebe vide kao potencijalne gubitnike, u procesu tranzicije svoje lokalne zajednice. Oni imaju jak osećaj nepravde, za ono što se dogodilo našoj državi, gradu i njihovim porodicama. Njihov glas je glas protesta i prkosa, radi očuvanja sopstvenog i kolektivnog dostojanstva, po svaku cenu. Ovakva podela i viđenje sopstvene lokalne zajednice, neće nestati preko noći. Ona je jedna od najstabilnijih pojava u Boru, koja u mnogo čemu određuje, sa kim i kakve promene, možemo očekivati u našem gradu.

Kako bi se Bor u procesu tranzicije kretao napred u kontinuitetu, od velikog značaja je da prve dve trećine, aktivno i konstruktivno učestvuju u procesu, zajedno i što pre (kroz rešavanje lokalnih pitanja i ekonomskog napretka) pridobiju poslednju trećinu, za svima nama, neophodne promene. U protivnom će “patriotska” trećina, postati većina i usporavaće razvoj i integraciju lokalne zajednice. Kroz uspešne reforme “reformski” Bor će jačati, dok će se “patriotski” utopiti u “konzervativni”. Tek onda će naš grad, uz predstavljanje manjina koje su njegova specifičnost, konačno dobiti politički bipartizam, koji karakteriše savremene razvojne lokalne zajednice. Tada će se u Boru, odgovorna levica programskim aktivnostima takmičiti s odgovornom desnicom i predvidivim klatnom naizmenično menjati na vlasti, uz izgrađene i stabilne lokalne institucije.

Ovakve promene predstavljaju proces, a ne događaj. Katalizatori “ubrzavanja” naše sadašnje faze moraju biti: samopoštovanje za postignuto i kritika nedovršenog, utemeljena na znanju i činjenicama; mnogo više dijaloga i rada, posebno na javnim poslovima; etika odgovornosti umesto etike “dobrih namera” u gradu; utvrđivanje liste naših mogućnosti umesto liste želja; delatno planiranje budućnosti umesto “opisivanja” tragične prošlosti i teške sadašnjosti.

Pitanje promena nije KADA, već KAKO.

Pitanje osnovne orijentacije i razvoja Bora, mora se veoma brzo razrešiti. Onako kako se naši građani na sledećim lokalnim izborima izjasne, u skladu sa opredeljenjima lokalnih političara. Svi moramo biti spremni na kratkoročne političke i ekonomske gubitke u cilju stvaranja uslova za dugoročne benefite. Velika odgovornost će biti na svima nama, koji ćemo tada donositi još jednu, veoma važnu odluku za naš grad. Jasno je koja je orijentacija za mene poželjnija.

OSTAVITE KOMENTAR:

Please enter your comment!
Please enter your name here