Kineski “Zijin” postaje većinski vlasnik RTB-a sa 63 odsto

5
1960

Vlada Republike Srbije izabrala je kinesku kompaniju “Zijin” za strateškog partnera u Rudarsko-topioničarkom basenu (RTB) Bor, saopštio je danas ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić.

Foto: Ivan Mitrović (www.bor030.net)

“Zijin” će postati većinski vlasnik borskog giganta sa 63 odsto udela, dok će tek nešto više od trećine ostati u državnom vlasništvu.

Na današnjoj konferenciji za novinare Antić je rekao da je kineska kompanija za većinsko vlasništvo ponudila investiciona ulaganja od 1,26 milijardi dolara, uključujući obaveznu investiciju od 350 miliona dolara.

Novi vlasnik RTB-a će izvojiti 200 miliona dolara za izmirenje istorijskog duga.

Ugovor sa izabranim strateškim partnerom RTB-a trebalo bi da bude potpisan u septembru a “Zijin” bi operativno upravljanje kompanijom mogao da preuzme početkom 2019. godine.

Antić je kazao da je ponuda kineske kompanije bila ubedljivo bolja od druge pristigle ponude, ruske kompanije Ju gold, koja je ponudila investicioni plan u vrednosti 836 miliona dolara, ali da je za to tražila 65 odsto vlasništva u RTB-u.

“Situacija je potpuno jasna i tenderska komisija je uputila Vladi Srbije predlog da za strateškog partnera izabere kompaniju “Zijin”, i Vlada je neposredno pre ove konferencije donela takvu odluku”, kazao je Antić.

Ministar je pojasnio da ponuda kinske kompanije podrazumeva i 200 miliona dolara za rešavanje starih dugova prema poveriocima, među kojima je i kreditor topionice, kao i da se do treće godine uloži 320 miliona dolara za rudnik Cerovo, što treba dugoročno da stabilizuje RTB Bor.

Antić je rekao da ponuda sadrži i investicije u rudnik Majdanpek, borsku jamu i topionicu.

Prema njegovim rečima, stateški partner se obavezao da do treće godine obezbedi punu iskorišćenost kapaciteta topionoce što je oko 80 hiljada tona godišnje, a da do šeste godine proizvodnja kapaciteta topionice bude izmedju 120 i 150 hiljada tona. Dodao je da je trenutna iskorišćenost kapaciteta topionice 43.000 tona.

On je naveo da se Vlada pobrinula da se u postavci tendera nametne obaveza da rešavanje problema ekoloških zagadjenja bude ostavljena strateškom partneru i da se kineski partner po tom principu obavezao da uloži 136 miliona dolara u ekologiju i rešavanje istorijskih ekoloških problema.

“Ciljevi kineske kompanije su ambiciozni, ali obavezujući, to je za nas kapitalno važno”, rekao je Antić i dodao da svi u Srbiji treba da budu ponosni i da će ugovorom sa kineskom kompanijom biti zaštićeni dugoročni interesi Srbije u ekploataciji rudnog bogatstva, kao i korišćenje lokalne infrastrukture.

Prema rečima Antića, uslov da strateški partner preuzme većinsko vlasništvo u RTB-u je uplata najmanje 100 miliona dolara, ali da se iz ponude kompanije Zijin vide da će uplatiti do kraja godine 300 miliona dolara, čeme će steći pravo i da postavi svoj menadžment.

On je negirao da postoji bojazan da ugovor sa Zijinom bude na bilo koji način u suprotnosti sa Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju koji Srbija ima sa Evropskom unijom i da je tenderski postupak bio transparentan i da ne očekuje bilo kakve probleme da se finalizuje.

Ministar finansija Siniša Mali je rekao da RTB sa postojećim poslovanjem doprinosi 0,8 odsto godišnjem bruto društvenom proizvodu (BDP) Srbije godišnje, a sa novim investicijama u narednih šest godina i nekoliko puta većom proizvodnjom to učešće će biti duplirano.

Prema oceni ministra, uspešnoj privatizaciji RTB-a, posle četiri neuspešna pokušaja, doprinelo je to što su javne finansije stabilizovane.

“Srbija je medju tri evropske zemlje po ekonomskom rastu, a očekujemo da sa investicijama u RTB-u budemo na prvom mestu”, rekao je Mali i dodao da rast BDP-a u prvih pest meseci ove godine bio 4,5 odsto, da je suficit u budžetu trenutno 40 milijardi dinara, da je stabilna domaća valuta, da je nastavljen trend pada ušešća javnog duga u BDP-u, a stopa nezaposlenosti pala na 11,9 odsto.

Dodao je da država može da podrži strateškog partnera RTB-a tako što će završiti “Dunavski koridor” i investirati više u infrastrukturu.

Kompanija Zijin jedan je od najvećih kineskih proizvodjača zlata, a druga po veličini u proizvodnji bakarne rude. U devet zemalja zapošljava 17.500 radnika, a prošle godine bila je na 22. poziciji najvrednijih rudarskih kompanija u svetu čije su akcije na berzi.

Godišnji poslovni prihod ove firme iznosi 10 milijardi evra (oko 78 milijardi juana), dok čista dobit grupacije dostiže više od 230 miliona evra (oko 1,8 milijardi juana).

Komisija koja sprovodi tender za izbor strateškog partnera za RTB Bor otvorila je u utorak dve ponude koje su ispunile tražene uslove Zijina i ruske firme Ju gold.

Ruska rudarska kompanija Ju gold osnovana je još 1976. godine, a tokom procesa privatizacije kupio ju je ruski milijarder Konstantin Strukov. U Rusiji ima sedam rudnika zlata i u toj delatnosti je medju tri najveće ruske kompanije.

Rok za dostavljanje ponuda za RTB Bor koji zapošljava oko 5.000 ljudi istekao je 20. avgusta.

Tenderom je bilo predvidjeno da strateški partner RTB-a za udeo u vlasništvu te kompanije mora da investira najmanje 350 miliona dolara, ali nije definisan vlasnički udeo RTB-a koji država iznosi na prodaju.

Podnosilac ponuda mogla je biti domaća ili strana kompanija koja se najmanje 10 godina bavi eksploatacijom ili proizvodnjom bakra ili ostalih plemenitih metala. Ponude za strateško partnerstvo s RTB Bor, osim ove dve kompanije, dostavio je i kanadski Dajmond fild, ali je ta kompanija ispala iz trke zbog nepotpune dokumentacije.

(Bor030 / Beta)

5 KOMENTARA

  1. Gospodine Spira, taj na koga mislite nije makedonsko govedo, već juručko tele. Takav se idiot u Makedoniji ne rađa, možda greškom. Njega čeka Genčićeva vila, ne bojte se. Ipak uspeo je, uz pomoć bvlasti, da uništi najveću kompaniju u SFRJ. Uspeh, gomljivi!

  2. Bez ulazenja u druge aspekte ove teme…Kao i obicno u Srbiji svi mi znamo sve …osim onda kada treba to sto znamo i smemo.. treba da konkretno demonstriramo …kazemo, napisemo ili uradimo…Da bi se imala cela slika bez koje ne postoji relevantno misljenje…i kao informacija za one koje to interesuje : Po preciznim statistikama najrelevantnijih (,,Blumberga,,)Kina je u Evropu u periodu od 2008. do 2018.investirala ukupnp 318 milijardi eura…Najvise u Veliku Britaniju 70 milijardi eura…dok je naprimer u Nemacku investirala mnogo manje,20 milijardi evra…Kineske investicije realizovale su kineske drzavne i privatne kimpanije i investicioni fondovi….vise stotina kompanija…Ove investicije su obuhvatile : luke, aerodrome, stadione,rudnike…. sektor savremenih tehnologija… cuvene evropske kompanije…i jos mnogo,mnogo toga…U julu mesecu u visokim i najvisim institucijama EU izrazena je bojazan bojazan zbog ovako snaznog prodora Kine…i predlozene su mere za njihovo ogranicenje i kontrolu…To je razlog izvesnog i diplomatski nijansiranog tona ..kojim je obojeno izlaganje g.ministra Antica…Postoji izvesna doza neizvesnosti u vezi sa reakcijom EU na ovu prodaju vecinskog dela RTB.. I to veoma izbiljna doza…. I to prepoznaju svi oni koji se razumeju u ove teme…Misljenja sam to treba neko i da napise i koliko toliko objasni i onima koji to ne znaju…pa makar to bilo i iz tramvaja…😀

  3. …uzgred ministar g.Mali verovatno je lapsus,ne vidim drugu opciju,misli na Multimodalni saobracajni koridor -Istok (Crnomorski koridor) koji kao sto je svima poznato…obuhvata drumski,zeleznicki i recni (Dunavski ) koridor…Jer punu podrsku tom multimodalnom koridoru,njegovom drumskom aspektu( brzoj saobracajnici/ autoputu) dao je predsednik Reo.Srbije g.Vucic pre par dana na tribini u Majdanpeku …A zeleznicki aspekt ovog MS Koridora-Istok(Crnomorskog koridora)vec je poceo da se realizuje rekonstrukcijom postojece pruge na potezu Kucevo -Majdanpek…i podizanjem njenog osovinskog opterecenja sa 16,5 na 22 tone…Obzirom na postojece kineske investicije i preuzimanje Zelezare u Smederevu kao i kreditiranje i angazman u rekonstrukciji i dogradnji Termoelektrane u Kostolcu (Blok B)…koji se kao i RTB (Majdanpek i Bor) nalaze na trasi MS Koridora Istok (Crnomorskog koridora)… po ova opocija koju iznosi ministar g. Mali…je vise nego realna. Inace sa NOVIM ,,Krakom-B,, drumskog aspekta ovog koridora ,pravcem,: Prostor opstine Majdanpek-Bor-Zajecar- srpsko/bugarska granica-bugarski grad Ruse na Dunavu-Varna na Crnom moru..Bor se i bukvalno nalazi na ovom drumskom koridoru …,,Krak-A ,,ovog koridora je isti kao i do sada…Znaci u prostoru Opstine Majdanpek ovaj drumski koridor (koji dolazi od Pozarevca preko Kuceva do Majdanpeka) se racva i njegov ,,Krak A ,, nastavlja do Negotina pa preko drumsko/zeleznickog mosta Vidin-Kalafat ide dalje do Bukuresta i Konstance na Crnom moru..Saobracajni pravac NOVOG ,,Kraka – B,, je vec prethodno napisan … Zeleznicki aspekt MS Koridora Istok se u reonu Negotina SPAJA sa Bugarskom zeleznickom mrezom dogradnjom ukupno samo 20-tak kilometara nove pruge..pa jedan zeleznicki pravac ide isto do Varne a drugi do Konstance ..Znaci zeleznicki pravci se pruzaju isto kao i drumski..sa obe strane Dunava…Oa je verovatno zbog toga ministar …permutovao ime Koridora…Drugo objasnjenje ne postoji . Jer panevropski multimodalni (ne recni) koridor Dunav -Rajna uopste ne prolazi kroz Srbiju…U stvari ,MS Koridor -Istok(Crnomorski koridor) POVEZUJE ovaj Koridor Dunav/Rajna(koji ima ,uz recni , i drumski (autoput) i zeleznicki aspekt sa nsaim takodje multimodalnim koridorom poznatim kao Koridor 10 (koji takodje ima drumski i zeleznicki aspekt)…Naravni,ne treba zameriti ministru n.Malim na ovojpermutaciji .. jer svi gresimo i pravimo lapsuse…..Kao sto i svi vec godinama znamo kako se zove ovaj koridor ovog regiona Istocne Srbije..😀

OSTAVITE KOMENTAR:

Please enter your comment!
Please enter your name here