Srećno i bezbedno detinjstvo kao neotuđivo pravo svakog deteta uključuje obezbeđivenje stabilnog i podržavajućeg okruženja za rast i razvoj deteta.
Iskustva deteta iz odnosa sa roditeljima od samog rođenja i kasnije kroz odrastanje osnov su za formiranje zdrave ličnosti deteta.
Brojna istraživanja i praksa ukazuju da adekvatna roditeljska postupanja deluje kao podsticaj za razvoj potencijala deteta.
Neadekvatna roditeljska postupanja i rano izostajanje pozitivne emocionalne podrške prirodnim procesima rasta i razvoja deteta nose rizik za teškoće u saznajnom , emocionalnom i socijalnom razvoju deteta.
„Pozitivno roditeljstvo” označava ponašanje roditelja utemeljeno na najboljim interesima deteta, koje neguje, osnažuje, nenasilno je i osigurava poštovanje i usmeravanje deteta koje uključuje postavljanje granica kako bi se omogućio potpuni razvoj potencijala svakog deteta. (Savet Evrope, 2006)
Dete ima pravo na brigu, sigurnost i vaspitanje koji uvažavaju njegovu individualnost, a roditelji imaju pravo na podršku države u ispunjavanju svoje roditeljske funkcije.
Koncept pozitivnog roditeljstva ipodrazumeva važnost korišćenja nenasilnih i konstruktivnih metoda vaspitavanja dece.
Svi roditelji žele najbolje za svoju decu, ali ideje o tome šta je za dete najbolje ih ponekad navode da postupaju na načine koji nisu najadekvatniji iz mnogo razloga. Savremeni način života otežava usklađivanje različitih uloga koje roditelji imaju, uz sve veći nedostatak socijalnih mreža i podrške šire porodice kojoj se roditelji mogu obratiti za podršku, pomoć i savet, kao i svakodnevna izloženost stresnim situacijama.
Manjak jasnih smernica za postupanje u vaspitnim situacijama, dovode do toga da roditelji reaguju spontano i ishitreno i povređuju svoju decu, istovremeno povređujući sebe i uskraćujući sebi uživanje u roditeljstvu. Jedan od načina takvog reagovanja je i kada dete disciplinujemo primenjujući telesno kažnjavanje.
Većina telesnih kazni podrazumeva udaranje deteta (batine, šamaranje, udaranje po stražnjici) rukom ili štapom, kaišem, prutom, a može da uključi i drmusanje ili bacanje deteta, štipanje, šutiranje, čupanje za kosu, primoravanje deteta da stoji, kleči ili zauzima druge neprijatne i bolne položaje i dr.
U Srbiji, prema podacima UNICEF-a, skoro polovina (45 odsto) dece uzrasta od jedne do 14 godina i dalje doživljava telesno i psihološko kažnjavanje. Ovakve vaspitne metode najčešće se primenjuju kod male dece koja već u uzrastu od 2 do 3 godine dobijaju prve batine. Rezultati brojnih istraživanja u svetu, a koja su ispitivala postojanje veze između primene telesne kazne nad detetom i razvoja određenih obrazaca ponašanja i strukture ličnosti deteta, govore u prilog tome da primena telesne kazne utiče na njegov kognitivni, emocionalni i socijalni razvoj
Pristup koji promoviše pozitivnu disciplinu podržava razvoj samodiscipline, samokontrole i saosećanja kod dece. Ona se bazira na odnosu poverenja i poštovanja između dece i odraslih.
Pozitivna disciplina je tip roditeljstva koji uz poštovanje prava deteta na zdravlje, igru, zaštitu i učešće u učenju i odrastanju, usmerava dečje ponašanje, vodi ga i podržava.
Pozitivna disciplina ne podržava ni popuštanje ni kažnjavanje. Ona ne predstavlja izbor između već postojećih i ustaljenih oblika discipline, ona je nešto novo i drugačije.
Pozitivna disciplina ima četiri komponente koje su međusobno povezane i vode ka jednom cilju – podizanje zrele, odgovorne, samostalne osobe koja brine o sebi, drugima i svetu u kome živi.
Prva komponenta se odnosi na postavljanje dugoročnih ciljeva za dete.
Pitanja na koje kao roditelj treba da odgovorite su:
- Šta želim za dete?
- Šta mi je cilj dugoročno gledano?
- Kakvo želim da bude dok odrasta i kad odraste?
Druga komponenta se odnosi na balans jasnoće i topline koje obezbeđujemo detetu.
Pitanja na koja kao roditelj treba da odgovorite su:
- Kako da detetu pokažem ljubav, a da pri tome pred njega postavljam jasne zahteve u skladu sa njegovim uzrastom i sposobnostima?
- Kako da detetu pokažem da ga volim i kada sam ljuta, besna i razočarana?
- Kako da zajedno sa detetom postavim jasne granice, pravila i definišem strukturu koje ću se pridržavati bez obzira na to šta se dešava?
- Kako da budem fleksbilna, a odlučna i određena?
Treća komponenta odnosi se na empatiju i razumevanje šta deca misle, osećaju i šta im treba.
Pitanja na koja kao roditelj treba da odgovorite su:
- Kako da naučim da razumem šta moje dete može, misli i želi?
- Kako da se stavim u njegovu poziciju?
- Kako da budem fleksibilna i menjam se kako se moje dete menja sa uzrastom?
- Kako da prihvatim da moje dete sazreva i da mu se potrebe i sposobnosti menjaju i da ne mogu na isti način tretirati dete kad je beba i sa 17 godina?
- Kako da naučim da imam realna očekivanja od deteta, da se ne ljutim kada moje dete ne može ili ne želi ono što ja hoću ili mislim da treba da se uradi?
Četvrta komponenta odnosi se na rešavanje svakodnevnih problema.
Pitanja na koja kao roditelj treba da odgovorite su:
- Kako da, suočena sa svakodnevnim izazovima, ostanem privržena svojim ciljevima za dete?
- Kako da, svaki dan pokazujem detetu da ga volim, a da ne odustajem od pravila i strukture?
- Kako da svakodnevno imam razumevanja za dete, njegove misli, osećanja i potrebe?
- Kako da ostanem privržena svim svojim vrednostima i kada mi se čini da gubim kontrolu i da me dete izvodi iz takta?
Alternative kažnjavanju
Šta možete da uradite kada Vam je teško, da ostanete smireni i ne primenite telesno ili bilo koje drugo kažnjavanje?
Nema gotovih recepata, već samo smernica koje Vam mogu pomoći da ostanete mirni i izbegnete fizičku ili bilo koju drugu kaznu koja može ostaviti velike posledice na dete.
Kada je situacija takva da vas bes preplavljuje i gubite kontrolu, sklonite se od deteta ili ga pošaljite u drugu prostoriju dok vas ne prođe trenutni poriv da ga telesno kaznite, ili izbrojte do deset pre nego što uradite bilo šta zbog čega ćete kasnije imati razloga da se kajete:
- Nikada ne vređate dete – nemojte ga etiketirati i ponižavati!
- Budete dosledni, čak i u situcijama kada vam se čini da je lakše popustiti. Teško je biti sve vreme dosledan ali pokušajte da vaši metodi vaspitavanja budu svaki dan isti. Česte promene zbunjuju dete !
- Uključite decu u definisanje pravila (jasna, konkretna i za sve razumljiva), kao i posledice njihovog kršenja!
- Obraćajte se detetu smirenim tonom bez vikanja!
- Ne pokušavajte da kontrolišete sve – izaberite svoje bitke i postavite prioritete. Ne morate na sve da reagujete!
- Govorite o onome što želite da se desi, a ne o onome što ne želite. Objasnite detetu zašto je nešto opasno ili neprimereno!
- Potražite rešenja zajedno, pitajte dete kako vidi situaciju. Ponudite izbor kad god je to moguće !
- Kontrolišite uslove, a ne dete!
- Zapitajte se šta vaše dete treba da razume da bi se rešio problem. Šta vi možete da uradite da mu pomognete!
Izradu ovog teksta omogućila je Vlada Švajcarske u okviru programa „PRO – Lokalno upravljanje za ljude i prirodu“, koji zajednički sprovode agencije Ujedinjenih nacija u Srbiji – UNOPS, UNICEF, UNFPA i UNEP, u saradnji sa Vladom Republike Srbije. Udruženje građana ‘‘KOKORO‘‘ – Bor je isključivo odgovoran/na za sadržaj, koji ne predstavlja nužno zvanični stav Vlade Švajcarske, Vlade Republike Srbije ili UN agencija.
