Koliko su građani shvatili suštinu uvođenja profesionalnih upravnika skupštine stanara? Pročitajte iskustva borskih upravnika

Većina građana ima normalnu komunikaciju sa komšijama i profesionalnim upravnicima zgrada u kojima stanuju. Međutim, pojedini građani od svojih profesionalnih upravnika skupštine stanara zahtevaju aktivnosti koje uopšte nisu u skladu sa zakonom.

Donošenjem Zakona o stanovanju u decembru 2016. godine, stvoreni su uslovi za uvođenje funkcije profesionalnih upravnika, što je uvedeno i praktično posle prvih obuka i dodele licenci u septembru 2017.

Zakon nije definisao način komunikacije stanara sa profesionalnim upravnikom, već je praksa pokazala da je najčešći vid komunikacije telefonom, i eventualno pisanim putem.

Upravnici su u obavezi da na raspolaganju stanarima budu 24 časa dnevno, i to je očigledno izgubilo svaki smisao. Pojedinci, a prema tvrdnjama upravnika, u svakoj zgradi ih ima po nekoliko, ponašaju se kao da su za 350 dinara mesečno dobili ličnog asistenta koji na telefonski poziv treba da se stvori ispred zgrade za pet minuta.

„Nedavno sam dobila poziv stanara koji je zahtevao da reagujem jer se njegov komšija nepropisno parkirao ispred zgrade. Nije vredelo pojašnjenje da to zaista nije u mojoj nadležnosti, i uvek posle takvog razgovora pojedini stanari završe razgovor rečenicom – Za šta te ja plaćam“, kaže Ljiljana Milutinović, profesionalni upravnik iz Bora.

Ljiljana je sa radom počela 1. decembra 2017.  i poseduje veliko iskustvo u ovoj oblasti, ali ističe da ima puno ljudi koji i dalje ne shvataju ulogu i angažovanje profesionalnih upravnika.

„Sećam se da me je pozvao stanar koji je zahtevao da mu pronađem nečiji broj telefona. Nije mu bio potreban telefon određenih komunalnih službi ili majstora, u čemu bih mu i pomogla, već određene osobe. Takođe, jedna žena me je zvala da domah dođem ispred njene zgrade jer tu ima puno pasa lutalica, a ona ih se boji. Puno poziva dobijamo u toku noći jer se ljudi žale na buku u susednom stanu. To pokazuje koliko ljudi nemaju predstavu o njihovim pravima, a našim obavezama. U jednoj zgradi su dve komšinice u svađi, i jedna od njih me je pozvala i saopštila, pošto ona ne govori sa komšikom, da joj ja prenesem određenu poruku“, kroz osmeh priča Ljiljana.

Ova profesionalna upravnica ističe i da stanari ponekad umeju da budu i neprijatni.

„Često se srećemo sa svadljivim građanima i često se dešava da nas psuju, vređaju i da nam prete.  U suštini ja lično nikad nisam reagovala na takve stanare, pustim čoveka da se izviče, da kaže šta mu je na duši. Sačekam da završi, pa onda polako. Mada, kada mi se to desi telefonom prekinem vezu. Obavezno pozovu ponovo, pa ja prvo pitam da li su se smirili da možemo da razgovaramo. U suštini bi jedino mogli da pozovemo policiju i da pokrenemo postupak za verbalni ili fizički napad, eventualno da pokrenemo tužbu za klevetu i narušavanje ugleda“, dodaje Ljiljana.

Ljiljana je optimista i u svakodnevnoj komunikaciji trudi se da građanima bude na raspolaganju, istovremeno edukujući mnoge šta je u stvari njen posao.

„Ne shvataju nas kao menadžere stambenih zajednica koji bi trebalo da izvršavaju Odluke stambene zajednice, već nas sa jedne strane shvataju kao nekog ko će i odlučivati o potrebnim aktivnostima i izvršavati iste, a sa druge strane imamo i situaciju gde stanari uglavnom misle da smo mi zaduženi za sve, počev od popravki ličnih instalacija do međuljudskih odnosa u zgradi, neretko i do problema koji se odnose na celo naselje. Sa detaljima našeg posla mislim da definitivno nisu upoznati najčešće iz razloga nepoznavanja administrativnih procedura, kako u stambenoj zajednici, tako i u okviru javnih službi“, zaključuje Ljiljana Milutinović, profesionalni upravnik iz Bora.

Jedan od mlađih borskih profesionalnih upravnika je i Danijel Nikolić.

„Mnogi građani misle da nas bespotrebno plaćaju. Na osnovu toga, pojedinci onda zahtevaju mnoge stvari koje uopšte nisu u skladu sa našim obavezama. Mene je nedavno pred ponoć pozvao stanar kome se pokvario set top boks uređaj i zahtevao je da mu naručim nov. Mom iznenađenju nije bilo kraja“, priča Danijel.

U svakom slučaju, zaključak je da je mnogim građanima potrebna dodatna edukacija i informisanje o tome koje su obaveze i dužnosti profesionalnih upravnika skupštine stanara. Sva je sreća da je reč o manjem broju građana i da većina itekako ima odlične odnose sa komšijama i upravnicima.

Nezgodnih pojedinaca će uvek biti, ali je zabrinjavajuće što ima i nasilnih. U tom pogledu, treba reći da profesionalni upravnici nemaju status službenih lica, što bi im omogućilo veću zaštitu.