Međunarodni poziv za RTB sledeće godine

Međunarodni poziv za strateško partnerstvo sa Rudarsko-topioničarskim basenom (RTB) Bor biće raspisan u prvom kvartalu sledeće godine, saopšteno je iz ove kompanije.

Generalni direktor RTB-a Blagoje Spaskovski izjavio je da je za dalji razvoj kompanije neophodna promena vlasničke strukture.

Izbor strateškog partnera za RTB, kako stvari stoje, opredeliće njegova spremnost da ulaže u otvaranje novih i unapređenje postojećih rudnika investira najmanje pola milijarde dolara.

„To su procene na osnovu ponuda koje su stigle za RTB. Četiri firme – dve kineske, kanadska, i ruska – već analiziraju „Bor“ sa rudarsko-geološkog, metalurško-tehnološkog i finansijskog aspekta, odnosno procenjuju imovinu, rezerve i obim ulaganja. „Prva lasta“ kaže da se mora uložiti 500 do 550 miliona dolara u sve ono što je potrebno za dupliranje proizvodnje“, kaže generalni direktor RTB-a Bor Blagoje Spaskovski.

To je veliki novac, dodaje, novac koji RTB nema, a nema ga ni država. Doduše, kako naglašava, nigde u svetu i nije praksa da država otvara rudnike. Interes države je da RTB ostane stabilna kompanija, da radnici rade, ali je, ispred svega, njen interes da RTB Bor ima veće učešće u bruto domaćem proizvodu Srbije. To je, kako Spaskovski kaže, moguće jedino udvostručavanjem proizvodnje.

„RTB je, nakon požara u fabrici sumporne kiseline i zamene svih delova koji su tom prilikom oštećeni, stabilizovao proizvodnju i danas radi po dizajniranim parametrima. Proizvodi preko 4.000 tona bakra mesečno, odnosno skoro 50.000 tona godišnje. I takva proizvodnja triput je veća od one koja je ostvarivana pre deset godina. Dakle, jeste za dobro poslovanje kompanije zaslužna i dobra cena bakra u ovoj godini, ali je temelj za takvo poslovanje – proizvodnja. Cena ne može povećati prihod kompanije ako nema stabilne produkcije. A, mi ćemo ovu godinu završiti sa 300 miliona dolara prihoda i to prerađujući tek 60-ak procenata sopstvenog koncentrata, onog iz domaćih rudnika, a ostatak iz uslužne prerade. Čim je usluga, tu zarada ne može biti onakva kakva je iz sopstvenih rudnika. Zato je otvaranje sopstvenih rudnika nešto što je neophodno, zato su i investicije nužne“, ističe Spaskovski.

Promena vlasničke strukture RTB-a, za koju se generalni direktor Basena zalaže, najvažnija je, kako kaže, upravo zbog otvaranja novih rudnika.

„RTB raspolaže sa 1,35 milijardi tona overenih rezervi rude, a procenjene su daleko veće. Ako tome dodamo i činjenicu da i druge svetske rudarske kompanije istražuju u ovom delu i da će neka od tih nalazišta, bez dileme, biti depoziti svetske klase – tu, pre svega, mislim na nalazište pod kontrolom „Friporta“ i „Nevsuna“, to govori da rudarstvo i čitav taj koncept za ovaj deo Srbije ima odličnu budućnost“, kaže Spaskovski.

Zato i ima kompanija zainteresovanih za saradnju sa RTB-om Bor i one će u narednih nekoliko meseci završiti svoje „dju dilidžns“ studije, kaže generalni direktor RTB-a. Dotad će se, u partnerstvu dva ministarstva (rudarstva i privrede), RTB-a, Vlade i najvišeg državnog vrha, utvrditi najpovoljniji model, a krajem prvog kvartala 2018. godine objaviće se međunarodni poziv za prikupljanje ponuda za RTB.

„U opredeljivanju modela niko ne navija, niti daje prednost nekoj posebnoj opciji. Stav Vlade Srbije je tu jasan i rekli su: napravite takav model po kome će samo onaj ko uloži najviše i ko je u stanju da što pre poveća proizvodnju imati prednost nad ostalim ponuđačima. Ne preferiram ni ja neki model posebno, ali smatram da bez poznatog gazde nema ozbiljnosti u poslu. Drugačiji je pristup radnika, stručnjaka i svih zaposlenih kada se zna ko je vlasnik i zato se apsolutno slažem da kompanija mora da promeni vlasničku strukturu“, navodi Spaskovski.

U RTB-u je od prošle godine na snazi UPPR, pravno-ekonomski dokument kojim je regulisan otpust 90% starih dugova kompanije od 942.608.000 evra, koji datiraju iz prošlog veka. Od njegove pravnosnažnosti, pored svih tekućih obaveza koje nisu male, RTB Bor redovno izmiruje i sve one koji ovaj dokument predviđa, pa je dosad (od decembra prošle godine do danas) izmirio prioritetne tekuće i obaveze iz UPPR-a u vrednosti 133 miliona dolara.

(Bor030 / Kolektiv)