Smanjenje opterećenja na najniže plate stvorilo bi uslove da prijavljivanje radnika bude poželjnije, ocenjuju u Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i dodaju da Srbija ima najmanji stepen progresivnosti u oporezivanju zarada u Evropi.
Takvim sistemom su posebno oštećeni zaposleni sa najmanjim primanjima, ali i privreda, jer su opterećene radno intenzivne industrije u kojima radi veliki broj radnika i gde je najveća konkurencija na svetskom tržištu, navode u ovoj organizaciji.
Predsednik Upravnog odbora NALED-a, Vladan Atanasijević, kaže da bi uvođenjem progresivnijeg sistema oporezivanja rada, Srbija mogla znatno da smanji poresko opterećenje najnižih plata bez smanjivanja ukupnih poreskih prihoda.
„Tako bi se povećala konkurentnost, privredna proizvodnja, i povećala bi se zaposlenost. Veliki značaj taj potez imao bi i za suzbijanje sive ekonomije, jer bi prijavljivanje radnika bilo isplativije“, ističe on.
Prema analizi NALED-a, razlika između poreskog opterećenja ispodprosečne i nadprosečne plate u Srbiji je tek 1,2 odsto, dok je najveća progresivnost u razvijenim ekonomijama – Irskoj (18,1 odsto), Luksemburgu (14,2 odsto), Finskoj (11,8 odsto), Portugalu i Belgiji (10,5 odsto) i Švedskoj (10 odsto).
Istraživanje NALED-a pokazuje da bolje ne stojimo ni kada se posmatra razlika u oporezivanju najnižih plata i prosečne zarade, jer je progresivnost u Srbiji tek 2,6 odsto i lošija od nas je samo Bugarska. U ovom rasponu plata, kako dodaju, još je veći broj zemalja u Evropi koje imaju progresivnost veću od 10 odsto (čak 12 država).
Srbija je u evropskom vrhu po poreskom opterećenju najmanje plaćenih radnika, navodi se u ovoj analizi. Dok je kod oporezivanja prosečnih zarada, kako piše, naša zemlja ispod evropskog proseka (poreski klin u Srbiji je 39,2 odsto, a u EU iznad 41 odsto), po visini poreza i doprinosa na najmanja primanja smo peti u Evropi.
„Progresivni poreski sistemi rade raspodelu od bogatijih članova društva ka siromašnijim. Da li je tako nešto poželjno ili ne, pitanje je društvenog konsenzusa i odnosa prema pitanjima socijalne pravde. U većini evropskih društava postoji konsenzus da je neki stepen redistribucije između bogatih i siromašnih kroz poreski sistem poželjna stvar“, navode u NALED-u.
(Tanjug)
