Partijska nabavka uglja dovela je do toga da je borska Toplana danas na kolenima. Prošla godina završena je gubitkom od 228 miliona dinara, dok je u prvom kvartalu ove godine negativan saldo dostigao cifru od blizu 200 miliona dinara – navodi se u saopštenju Gradskog odbora Narodne stranke u Boru.
Komentarišući sveopštu tešku finansijsku situaciju u JKP „Toplana“ u Boru, predsednik Gradskog odbora Narodne stranke u Boru, Dragan Marković, rekao je da je i ove godine, po modelu iz prethodnih, izbegnuto raspisivanje javnog poziva za tender u cilju nabavke uglja i pribeglo se tzv. pregovaračkom postupku, u skladu sa članom 16. Zakona o javnim nabavkama. Kako Marković navodi, to ne bi bio problem da se sve realizuje u interesu Toplane i građana Bora.
„Nabavka uglja u rudniku Pernik u Bugarskoj, prema podacima iz samog rudnika, košta po toni od 38 do 44 evra, dok je kompanija Uzor – Export prodavala borskoj Toplani ugalj od 100 do 120 evra po toni, bez pdv-a. Ove godine, tačnije 21.06.2021. godine opet je potpisan ugovor sa istom tom firmom gde je dogovorena kupovina 37.200 tona uglja. Vrednost ugovora je nešto više od 626 miliona dinara, odnosno 5,3 miliona evra. Kada ukupnu vrednost ugovora podelite sa količinom uglja, dobijate iznos od 16.830 dinara po toni, odnosno nešto više od 142 evra. Najupečatljiviji deo ugovora je da se celokupan iznos mora uplatiti avansno, dakle unapred“, rekao je Dragan Marković, na konferenciji na novinare.
Marković je potom aktuelnoj vlasti u Boru postavio niz pitanja koja se odnose na sve ove navode: „Zašto je vlast dozvolila da se nabavka uglja vrši po više nego duploj ceni? Kome ide ta razlika u ceni nabavke i zašto se o svemu ovome ćuti?
„Da bi vlast u Boru sakrila i zataškala sve ovo, došla je na ideju da se postojeća Toplana ugasi, a da se izgradi nova Toplana putem javno privatnog partnerstva. Ta nova Toplana treba da bude na komprimovani gas i sečku. Gas kao čist energent nije sporan, i svi bi za to glasali. Problem predstavlja sečka, odnosno drvna masa, koja jeste obnovljiv izvor energije, ali su za to potrebne decenije. Ne postoji primer u Srbiji da se grad veličine Bora greje na sečku. Mnoge opštine su odustale od projekata grejanja na sečku“, zaključio je Marković.
