NBS: Spoljni dug pada, ali javni raste

0
27

 Analiza duga koju je danas objavila Narodna banka Srbije (NBS) pokazala je da je spoljni dug Srbije u prva tri meseca ove godine smanjen za 338,2 miliona evra, dok je sa druge strane javni dug, u porastu za 365,8 miliona evra.

narodna-banka-srbije


Spoljni dug Srbije, odnosno ukupna zaduženost države i privatnih preduzeća prema stranim poveriocima, iznosio je 25,5 milijardi evra, dok je sa druge strane javni dug, odnosno ukupna zaduženost države i javnog sektora, na kraju marta iznosio 20,5 milijardi evra.

Prema analizi NBS, značajno je nastavljeno smanjenje učešća spoljnog duga u BDP-u i to na 80 odsto, dok je sa druge strane, učešće javnog duga u procenjenom BDP-u povećano na 65,1 odsto. 

Kada je reč o spoljnom dugu, banke su nastavile trend razduživanja, ali je i javni sektor smanjio svoj spoljni dug u inostranstvu, kako se navodi, mahom zahvaljujući smanjenju duga centralne banke prema Međunarodnom monetarnom fondu. Jedino su preduzeća, kako je navedeno, tokom prva tri meseca 2014. povećala zaduženje u inostranstvu. 

“Zahvaljujući smanjenju spoljnog duga, svi indikatori spoljne solventnosti su dalje poboljšani. Posebno je značajno poboljšanje indikatora koji spoljni dug posmatra u odnosu na izvoz robe i usluga i za koji se često ističe da je najvažniji među indikatorima, s obzirom da izvoz predstavlja osnovu održivog servisiranja spoljnog duga”, piše na sajtu NBS. 

Prema analizi centralne banke, pored indikatora spoljne solventnosti, povoljniji su i indikatori spoljne likvidnosti u odnosu na prethodno tromesečje. Najznačajnije je, kako je navedno, poboljšanje indikatora koji prati učešće otplate spoljnog duga u izvozu robe i usluga, koji je tokom prvog tromesečja smanjen za četiri procentna poena, na 27,2 odsto. 

S druge strane, usled zaduživanja države emisijom dugoročnih obveznica na domaćem tržištu, javni dug je tokom prvog tromesečja povećan. Indikatori održivosti javnog duga su pogoršani, osim onih koji ga posmatraju u odnosu na izvoz. 

Takođe, dinamika dospeća je uticala na pogoršanje indikatora održivosti, nakon tri tromesečja poboljšanja. U najvećoj meri je pogoršan indikator koji posmatra otplatu javnog duga u odnosu na budžetske prihode, koji je u prvom tromesečju povećan na 39,1 odsto. Povećano je i učešće otplate javnog duga u BDP-u na 15,7 odsto, izvozu robe i usluga na 33,2 i izvozu robe i usluga kada im se dodaju doznake 28,4 odsto, navedeno je na sajtu NBS.

(Tanjug)

POŠALJITE ODGOVOR

Unesite komentar
Upišite ime