Nacionalna koalicija za decentralizaciju (NKD) zahteva povlačenje Nacrta Plana optimizacije mreža ustanova zdravstvene zaštite – Masterplana kojim su predviđene brojne izmene koje će uticati na to da kvalitet zdravstvenih usluga bude dostupniji stanovnicima Beograda i Vojvodine nego onima u ostatku Srbije (koji čine čak dve trećine ukupnog stanovništva).
Iz NGD smatraju da bi adekvatan plan sadržao formiranje kliničkih centara u regionima Istočne i Zapadne Srbije, gde ih sada nema, a ne potčinjavanje postojećih, niškog i kragujevačkog – beogradskom, kao što to predviđa Masterplan.
„Neophodno je da se novim planom obezbedi decentralizovano upravljanje zdravstvenim uslugama u kojem će donosioci odluka raditi u službi građana, a ne u službi vlasti“, kažu iz NKD.
Prema spornom, aktulenom planu, Univerzitetski klinički centar Srbije i VMA, obe sa sedištem u Beogradu, kao i Univerzitetski klinički centar Vojvodine u Novom Sadu biće ustanove najviše kategorije u Srbiji, dok će Univerzitetski klinički centri u Nišu i Kragujevcu biti niže rangirani.
„To znači da će za najkompleksnije medicinske usluge stanovnici sa juga, istoka i zapada, morati da, umesto u obližnje gradove, putuju satima do Beograda i Novog Sada ne bi li dobili adekvatnu terapiju ili otišli na intervenciju koja im život znači. Podsećamo, a navedeno je i u Masterplanu da, primera radi, u optimalnim uslovima, vožnja od Prijepolja do Beograda traje oko 4 i po sata, do Novog Sada gotovo 5 sati. Dug i naporan put po devastiranim putevima rubnih delova zemlje zamoran je i za zdrave ljude, a pacijentima, bojimo se, može dodatno da iskomplikuje stanje. Umesto da se planom omogući da žiteljima svih regiona zdravstveni sistem bude dostupniji, on im otvoreno smanjuje pristup“, piše u saopštenju NKD.
Nacionalnu koaliciju za decentralizaciju zabrinjava i što u planu „nije dovoljno pojašnjeno“ objedinjavanje domova zdravlja, kao i lokalnih instituta za javno zdravlje u regionalne institute.
„Bojimo se da bi time rad ovih ustanova bio manje efikasan, a potrebe ljudi u lokalnim zajednicama nedovoljno, a samim tim i neadekvatno sagledane. Takođe, imajući u vidu da je tokom epidemije virusa korona uloga instituta za javno zdravlje od ogromnog javnog značaja, ne vidimo racionalne razloge da im „ukrupnjavanjem“ rad bude otežan, a informacije od suštinskog značaja u ovom periodu, centralizacijom ustanova, budu nedostupnije javnostima u lokalnim sredinama. Postojeći domovi zdravlja i instituti za javno zdravlje izuzetno su važni za svoje zajednice i zbog toga njima treba da se upravlja na lokalnom nivou, a ne iz centra“, kažu iz NKD.
Iz Nacionalne koalicije za dentralizaciju smatraju da je u Masterplanu često ponavljani pojam „vertikalna institucionalna integracija“.
„Reč je, zapravo, o eufemizmu za centralizaciju kojom su, verujemo, autori želeli da maskiraju činjenicu da oko 4,5 miliona ljudi koji žive južno od Beograda i Vojvodine u najvećoj meri pune zdravstveni fond. Njegova potrošnja se, uprkos tome, dominantno okreće ka uslugama u Beogradu i Novom Sadu.
Zahtevamo da se ne sprovodi centralizacija, kako upravljanja, tako ni novca, kao što je previđeno Masterplanom. Neophodno je da se svakim daljim planom predvidi razvoj zdravstvenog sistema u regionima van Beograda i Vojvodine, a ne njegovo „ukrupnjavanje““, zaljučuju iz NKD.
