O karijeri i planovima sa košarkaškim trenerom Alanom Tošićem [INTERVJU]

0
633

Alan Tošić, bivši košarkaš, a sadašnji trener već više od tri decenije nalazi se u košarkaškim vodama. U početku je trenirao pionire i kadete Košarkaškog kluba ”Bor-RTB”, zatim prvi tim ŽKK ”Bor”, a danas je jedan od vodećih članova stučnog štaba KK ”Zicer”.

Na košarkaškom terenu, koji je njegov život, razgovaramo o višedecenijskoj karijeri, komentarišemo uspehe koji će tek doći, a možda odigramo i basket jer farmerke i košulja nebitne su prepreke kada nas “povuče” lopta.

  1. Šta Vas najviše čini ponosnim iz velike igračke karijere?

“Ponosan sam na prijateljstva koja sam stekao i na ljude sa kojima sam i dalje u kontaktu. Mislim da je to najveće blago na ovom svetu posle porodice”, rekao je Alan na samon početku razgovora.

  1. Nakon igračke karijere u Bugarskoj, Bosni i Hercegovini i Ruminiji odlučili ste da postanete košarkaški trener. Šta je bila prelomna tačka prilikom donošenja takve odluke?

“Odluka je pala mnogo ranije i to po završenom prvom treningu na malom stadionu kod, sada nažalost, pokojnog Paripović Ilije. Utisak koji je ostavio na mene bio je takav da sam odmah znao šta ću raditi kada prestanem sa aktivnim igranjem”, rekao je Tošić.

  1. Kao nekadašnji košarkaš, a danas trener, kompententni ste da napravite paralelu između košarke nekad i sad. Da li se sada sve više treneri oslanjaju na fizičku pripremljenost, a manje na talenat?

“Talenat je kompleksna reč. Neko možda ima dara, ali nema volje. Po mom mišljenju, skup dara, volje, istrajnosti i ljubavi pre svega određuju talenat. Mislim da je talenat i dalje primaran, ali svakako da bez fizičke pripremljenosti nemate šta da tražite u košarci. Dakle, tu se ništa promenilo nije. Promenilo se to da ima sve manje talentovanih. Sve je više njih koji traže prečice, misle da mogu postići nešto preskakanjem treninga, misle da će im neko nešto pokloniti i slično. Zato je kvalitet naše košarke na nacionalnom nivou u padu. Košarka je najlepši sport po mom mišljenju. Međutim, ono što pokušavam da prenesem svojim igračima je da moraju biti maksimalno posvećeni ako žele da imaju uspeha u bilo kojoj oblasti u svom životu. Nažalost, malo njih to želi da prihvati. Oni koji su to prihvatili i dalje igraju na zavidnom nivou u drugim klubovima van našeg grada, a neki čak i van države”, dodao je Alan naglašavajući važnost istrajnosti u tome što se radi.

  1. Koliko se košarka promenila u odnosu na dane kada ste je Vi igrali i šta se najviše promenilo?

“Razlika je u bržoj igri i, pre svega, u odbrani koja je, naravno, naterala napad da više razvija šut sa distance”, bio je jasan košarkaški trener.

  1. Koje su ambicije za ovu takmičarsku sezonu?

“To morate da pitate moje igrače. Moja ambicija je uvek biti najbolji u ligi. Od igrača zavisi da li će se posvetiti i da li žele nešto više. Imamo odličan tim. Kasno smo se okupili, iako smo počeli sa radom 1. avgusta, a razlog je taj što se većina igrača pojavila tek pre nešto manje od sedam dana. Dosta njih opravdano je bilo odsutno zbog obaveza. Ipak, činjenica je takva kakva jeste. Sada su nespremni i nervozni i, pre svega, moraju da istpre treninge, jer, kao što rekoh, nema preskakanja. Mogu i želim da im pomognem, ali oni igraju i od njih sve zavisi. Opravdanja svi traže, a samo se uspesi pamte. Raduje me vidan napredak nekoliko mladih igrača na koje iskreno računam da već ove sezone prikažu šta znaju”, zaključio je Tošić.


Objavljeni medijski sadržaj je nastao u okviru projekta ”Bor – Grad šampiona” koji je sufinansiran iz budžeta grada Bora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

OSTAVITE KOMENTAR:

Please enter your comment!
Please enter your name here