U Krivelju je juče održan sastanak sa članovima Saveta MZ Krivelj, predstavnicima kompanije „Srbija Ziđin Koper” (Serbia Zijin Copper) i lokalne samouprave na kojem su razgovarali o trenutnim problemima sa kojima se suočavaju meštani Krivelja kao posledicom rudarskih aktivnosti, ali i o planovima za preseljenje sela na novu lokaciju.
Na sastanku je među glavnim temama bilo preseljenje sela Krivelj, a kako kaže pomoćnik gradonačelnika Bora Nikola Marić, kao što je već ranije rečeno, lokacija je obezbeđena, nastavlja se dalje sa radom radnih grupa pri ministarstvu i kabinetu predsednika Republike.
„Izašli smo i na teren zajedno sa predstavnicima kompanije, videli smo neke stvari na koje su meštani imali primedbe. Kompanija treba da reši probleme koji se tiču kompanije, a da grad reši probleme koji se tiču grada. Pričali smo o putnoj infrastrukturi o vodosnbdevanju u selu. Nastavljamo naredne sedmice sa sastancima gde ćemo sumirati utiske i videti šta je sve rešeno što smo dogovorili i nastaviti sa rešavanjem problema na lokalnom nivou. Kompanija se obavezala da će pre svega rešiti problem prašine tako što će orošavati gde je to potrebno cisternama i gde je moguće prskalicama na drugim lokacijama, videće sa podizvođačima gde je problem miniranje. Grad će obavestiti rudarsku inspekciju gde je potrebno da intervenišu, gradska komunalna inspekcija će isto izaći na teren”, objašnjava Marić.
Dalibor Stanković, član Saveta MZ Krivelj kaže da su na sastanku govorili o svakodnevnim životnim pitanjima, ali i o dugoročnim temama kao što je preseljenje celog sela.
„Išli smo u dve kolone, na ono što je trenutna problematika ono što možemo trenutno da uradimo da ovim ljudima bude život bolji, a i na planska dokumenta i na rešenja koja nas čekaju u budućnosti za preseljenje sela. Ovde su godinama isti problemi. Uticaj rudarenja je toliki da mi ovde više ne pričamo o ekološkim već o životnim problemima. Pre svega ogromna buka i prašina, ne postoji kuća koja nema uticaj od miniranja, da nešto nije puklo ili prslo, tako da povećanje proizvodnje i širenje ovog kopa je jedan od velikih problema. Kop je praktično ušao do prve kuće u selu, bager je na manje od 100 metara od kuća. Ono što smo postavili kao pitanje je da li možemo da smanjimo uticaj kopa na selo tako što ćemo na neko vreme da odložimo širenje prema selu, da se kop širi u drugom pravcu, a da ovaj ulaz koji je krenuo ka selu bude odložen dok se mi ne preselimo”, kaže Stanković.