Petnaest godina od NATO bombardovanja

0
416

Na današnji dan, pre 15 godina, počelo NATO bombardovanja tadašnje Savezne republike Jugoslavije (SRJ), koje je trajalo punih 78 dana. Odluka o vazdušnim udarima na SRJ doneta je bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, što je bio presedan. Bombardovanje Bora počelo je 15. maja, a tokom više napada na skladište “Jugopetrola” i trafostanice Rudarsko-topioničarskog basena (RTB) Bor, jedno lice izgubilo je život.

Trafostanica RTB-a / Foto: unep.ch
Trafostanica RTB-a / Foto: unep.ch

Devetnaest zemalja alijanse počelo je, 24. marta 1999. godine u 19:45, bombardovanje sa brodova u Jadranu, iz četiri vazduhoplovne baze u Italiji i podrškom iz baza u zapadnoj Evropi.

Najpre su gađani protivvazdušušna odbrana i drugi objekti Vojske Jugoslavije, i to u Prištini, Batajnici, Rakovici (Straževica), Mladenovcu, i drugde.

Prema proceni Vlade Srbije u bombardovanju je poginulo najmanje 2.500 ljudi (prema pojedinim izvorima ukupan broj poginulih bio je gotovo 4.000), a ranjeno je i povređeno više od 12.500 osoba.

Nedavno objavljeni zvanični podaci Ministarstva odbrane Srbije govore o 1.008 ubijenih vojnika i policajaca, a prema neslužbenim podacima teže i lakše je ranjeno oko 6.000 civila, među njima 2.700 dece.

Ukupna materijalna šteta procenjena je tada na 100 milijardi dolara.

Ratni gubici NATO u ljudstvu i tehnici nikada nisu obelodanjenii.

Tadašnje vlasti u Beogradu su tvrdile da je oboreno više desetina letelica, što nikada nije potvrđeno. Ruska agencija APN objavila je da je NATO izgubio preko 400 vojnika i preko 60 letelica, dok je američki predsednik Bil Klinton naveo u govoru“ 10. juna 1999. da NATO nije pretrpeo “nikakve žrtve”.

Deo oborenog ameri;kog aviona / Foto: Youtube
Deo oborenog američkog aviona / Foto: Youtube

U Muzeju vazduhoplovstva u Beogradu čuvaju se ostaci srušenih aviona F-117, F-16, bespilotnih letelica, krstarećih projektila.

Gotovo da nema grada u Srbiji koji se tokom 11 nedelja napada bar nekoliko puta nije našao na meti.

U bombardovanju je uništeno i oštećeno 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga.

Oštećeno je i 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok je 38 razoreno.

Tokom agresije izvršeno je 2.300 vazdušnih udara na 995 objekata širom zemlje, a 1.150 borbenih aviona lansiralo je blizu 420.000 projektila ukupne mase 22.000 tona.

NATO je lansirao 1.300 krstarećih raketa, izručio 37.000 “kasetnih bombi”, od kojih je poginulo oko 200 osoba, a ranjeno je više stotina, i upotrebio zabranjenu municiju sa osiromašenim uranijumom.

Uništena je trećina elektroenergetskog kapaciteta zemlje, bombardovane su dve rafinerije u Pančevu i Novom Sadu, a snage NATO su prvi put upotrebile i takozvane grafitne bombe za onesposobljavanje elektroenergetskog sistema.

Rafinerija nafte u Pančevu / Foto: Tanjug
Rafinerija nafte u Pančevu / Foto: Tanjug

Bombardovanje Bora

Dva cilja u Boru, stovarište goriva bivšeg “Jugopetrola” i trafostanica u krugu RTB-a, iz koje su se strujom napajali rudarsko-metalurški kompleks, gađani su sedam puta tokom maja meseca.

Prve bombe u Boru pale se 15. maja, tokom dana na rezevore “Jugopetrola” na “slatinskom putu”, a uveče i na glavnu trafostanicu RTB-a.

U napadu na “Jugopetrol” u Boru, 17. maja jedno lice je izgubilo život. Procenjuje se da je ovo skladište, iz čijih su rezervoara unapred istočena sva zapaljiva i eksplozivna sredstva, u više navrata ispaljeno 150 projektila.

Jedan od uništenih transformatora / Foto: unep.ch
Jedan od uništenih transformatora / Foto: unep.ch

Analize Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) pokazuju da je prilikom razaranja trafostanice RTB-a iz kondenzatorskih baterija iscurelo kancerogeno ulje – piralen. Sa opasnom materijom susrelo se više 260 radnika borskog basena koji su bili angažovani na rasčišćavanju ruševina i saniranju štete.

Prema dostupnim podacima, dvanaest pripadnika oružanih snaga vojske i policije iz opštine Bor nastradalo je učestvujući u ratu 1999. godine.

Kraj rata

Posle više diplomatskih pritisaka, bombardovanje je okončano potpisivanjem Vojno-tehničkog sporazuma u Kumanovu 9. juna 1999, da bi tri dana potom počelo povlačenje snaga SRJ sa Kosova i Metohije.

Pošto je generalni sekretar NATO-a 10. juna 1999. izdao naredbu o prekidu bombardovanja, poslednji projektili pali su na području sela Kololeč (nedaleko od Kosovske Kamenice), u 13.30 sati.
Tog dana je Savet bezbednosti UN usvojio Rezoluciju 1244, a u pokrajinu je upućeno 37.200 vojnika Kfora iz 36 zemalja, sa zadatkom da čuvaju mir, bezbednost i obezbede povratak izbeglih dok se ne definiše najširi stepen autonomije.

(Tanjug / Wikipedia / Bor030)



POŠALJITE ODGOVOR

Unesite komentar
Upišite ime