Pravoslavni vernici danas obeležavaju Veliki petak

Pravoslavni vernici danas obeležavaju Veliki petak, dan najveće hrišćanske žalosti, poslednji u nedelji Stradanja, tokom koga ne zvone crkvena zvona, posti se i farbaju uskršnja jaja.

Veliki petak simbolizuje stradanje Isusa Hrista i njegovo raspeće na krstu na Golgoti. U gluvo doba noći, uoči Velikog petka, po predanju, na tren i vetrovi utihnu, a reke i potoci se zaustave. Na Veliki petak, Isus je odveden iz kuće prvosveštenika Kajafe kod rimskog prokuratora Pontija Pilata, koji ga je osudio da bude raspet na krstu.

Veliki petak se obeležava strogim postom, uzdržavanjem od bilo kakvog veselja i proslava, a u narodnoj tradiciji je da se tog dana ne rade poslovi u polju i u kući. Običaj farbanja jaja datira iz 12. veka, a na našem podneblju ga je, najverovatnije uvela crkva, u 16. veku. Danas se, u nekim krajevima, pali vatra da bi se sve zlo izgorelo, a post na vodi nosi pročišćenje kako bi duša i telo bili dostojni žrtve Hristove, čije se toliko stradanje, samo vaskrsenjem moglo nagraditi.

Na Veliki petak se ne služi liturgija u crkvama, osim ako se poklopi sa Blagovestima. Od Velikog četvrtka do Uskrsa ne oglašavaju se zvona na crkvama, jer su ona u pravoslavnoj crkvi znak radosti.

Iako je teško govoriti o Velikom petku kao o prazniku, jer je to najtužniji dan za hrišćane, Jerej Stevan Jovanović ističe da čak i simbolika skrivena u narodnim običajima ukazuje da je u pitanju jedan „potresan praznik“.

„Recimo, za Božić imate mnogo više narodnih običaja. Jer Božić se obeležava u radosti, u poletu životnom, dok je Veliki petak nekako tih, miran. Nema mnogo narodnih običaja, osim farbanja jaja koje su opet priprema za Vaskrsenje“, naglasio je Jovanović.

Veliki petak je dan žalosti, ali i uvod i priprema za najveći i najrodosniji praznik – Uskrs. Na taj način, vernici se pripremaju za slavlje vaskrsenja i pokazuje se da i u najtežim i najtamnijim trenucima, postoji nada u svetlu budućnosti.

(Bor030 / RTS)