Predstavljena blok-kejving metoda za Jamu i Čukaru Peki: U Boru će se pod zemljom rudariti još najmanje 40 godina

U saradnji sa Komorom rudarskih i geoloških inženjera Srbije, osnovanom na Dan rudara ove godine, dve kineske kompanije koje posluju u Boru – Srbija Ziđin Koper i Srbija Ziđin Majning organizovale su u Beogradu (25. oktobra) prezentaciju metode prirodnog zarušavanja, kao jednog od načina podzemne eksploatacije rude bakra u Boru, konkretno u rudnicima „Jama“ i „Čukaru Peki“.

O takozvanoj blok-kejving metodi i mogućnostima primene u Boru, njenim dobrim stranama i rizicima, kao i o uticaju na životnu sredinu govorili su eksperti Ziđinovog instituta u Kini.

Prezentacija blok-kejving metode, koja po rečima potpredsednika Ziđin Majning Grupe ima dugu tradiciju u svetu, upriličena je za stručnu javnost u Srbiji radi razmene tehničkih stavova o njenoj primeni u Boru.

„Blok-kejving metoda se u svetu koristi već 120 godina. Najviše se primenjuje u Čileu, gde je to i jedan od glavnih načina eksploatacije rude bakra, a zastupljena je i u Kini, Australiji, Americi i Indoneziji. Reč je o veoma efektnom načinu podzemne eksploatacije, koji je pritom i najjeftiniji. Kada druge metode ne daju zadovoljavajući rezultat ili su suviše skupe, poput metode zapunjavanja otkopanog prostora koja se obično koristi, onda se pribegava ovom načinu eksplaotacije jer je mnogo jeftiniji i efikasniji. Ranije smo koristili uobičajenu metodu, ali smo vrlo loše prošli, pa smo zato počeli da proučavamo blok-kejving i oduševljeni smo efektima“, kazao je potpredsednik Ziđin Majning Grupe i glavni rudarski inženjer Guo Xianjian.

On je dodao da blok-kejving ne može da se koristi u svim podzemnim ležištima i da je najpre potrebno utvrditi tip rudnika, što su stručnjaci sa kineskog instituta i uradili.

„Nakon detaljnog proučavanja došli smo do zaključka da je za rudnik „Čukaru Peki“ ovaj način eksploatacije najbolji. Pošteno, ovu metodu smo planirali da usvojimo i pre izgradnje rudnika, jer smo preko milijardu dolara uložili samo u izgradnju. Dakle, reč je o velikoj investiciji, a nama je stalo da ovaj rudnik, kao srpski, ima dobru reputaciju. Blok-kejvingom ćemo produžiti život tog rudnika i dobiti tamo nove resurse“ – istakao je Guo Xianjian.

Glavni rudarski inženjer Ziđin Majning Grupe rekao je da će eksploatacija gornje zone rudnika „Čukaru Peki“ trajati 13 godina, a da bi nakon toga ovaj rudnik morao da se zatvori ukoliko se u njegovom tzv. donjem pojasu ne bi koristila metoda prirodnog zarušavanja.

„Primenom blok-kejving modela produžićemo vek ovog rudnika do 2060. godine. Razmišljamo o budućnosti naše dve kompanije u Srbiji, ali i o budućnosti Bora i rudarstva u ovoj zemlji. Želimo da damo dobar imidž rudarstvu u Srbiji“, rekao je Xianjian i podvukao da će eksploatacioni vek „Jame“ takođe biti još oko 40 godina i to zahvaljujući blok-kejving metodi.

„U odnosu na površinske kopove, gde imamo „otvorenu“ eksploataciju, ovo je mnogo čistija metoda. Površinska eksploatacija podrazumeva skidanje površinskog sloja zemlje, a samim tim i degradiranje životne sredine. Blok-kejving se dešava duboko pod zemljom, reč je o prirodnom zarušavanju i tu nema nikakvog otpada, pa je i uticaj na životnu sredinu veoma mali. Zato smatramo da je ova metoda najzdravija i najčistija sa ekološkog aspekta“, dodao je on.

Geološki resursi Bora i Majdanpeka „teški“ tri milijarde tona rude

Ziđin Grupa posluje u 13 zemalja sveta i u svom vlasnišvu ima 16 rudnika. Ipak, rudnike u Srbiji, odnosno u Boru i Majdanpeku smatra svojim ključnim projektima.

„Značaj naših prekomorskih operacija u Srbiji ogleda se u činjenici da će obe kompanije koje posluju u Boru ove godine proizvesti po 100.000 tona bakra. Godišnja proizvodnja „crvenog“ metala na nivou cele Ziđin Grupe iznosi 850.000 tona, tako da samo Srbija Ziđin Koper i Srbija Ziđin Majning ostvaruju četvrtinu naše ukupne produkcije bakra“, istakao je Guo Xianjian.

Direktor Instituta za rudarstvo i metalurgiju u Boru dr Mile Bugarin istakao je da su geološki resursi Bora i Majdanpeka „teški“ tri milijarde tona rude, u kojoj prema procenama ima 25 miliona tona bakra i 750 tona zlata!

„Dve trećine tih resursa će morati da se eksploatiše podzemno, pa je zato prezentacija blok-kejving modela upriličena u pravi čas. Ovaj način eksploatacije karakterističan je za ležišta na velikim dubinama, koja imaju niži procenat metala u rudi, pa se do isplativosti ovog posla dolazi masovnim otkopavanjem. Reč je o ležištima koja se nalaze najmanje 500 do 800 metara ispod zemlje, dakle imaju veliku natkopnu visinu. Primena blok-kejvinga u borskim rudnicima neće mnogo uticati na sleganje terena, ali će uticati na pojedinu infrastrukturu koja u svakom slučaju mora da bude izmeštena“, kazao je Bugarin.

Govoreći o značaju blok-kejvinga za rudarstvo u Srbiji, predsednik Komore rudarskih i geoloških inženjera Dejan Milijanović istakao je da je prezentacija ovog načina eksploatacije važna kako bi struka dobro mogla da sagleda metodu koju poznaje samo u teoriji.

„Ziđin je u Srbiju doneo strahovit progres“

„Želimo da sačuvamo rudarstvo u Srbiji, ali ne po svaku cenu. Ne želimo rudarstvo koje će sutra uništiti našu vodu, vazduh i zemljište. Zato je u ovoj priči najbitniji uticaj na životnu sredinu i okolinu. Blok-kejving metoda će se, kako smo čuli, primenjivati i u „Jami“ i u rudniku „Čukaru Peki“, što znači da će delom uticati i na naseljeni deo Bora. Zato nam je veoma bitno da tu priču dobro sagledamo. Naslednici smo prebogate rudarske tradicije i dužnost nam je da se i u budućnosti ponašamo odgovorno i da pokažemo da rudarstvo u Srbiji može da bude temelj privrede i ekonomskog razvoja zemlje. Cilj nam je, pre svega, da generacijama koje dolaze ostavimo zdravu životnu sredinu“, rekao je Milijanović.

On je podsetio da je cela istočna Srbija „pokrivena“ geološkim istraživanjima, ali da se svega pet do 10 odsto datih istražnih, kasnije pretoči u eksploataciona prava.

„Za toliku zainteresovanost ima razloga, jer je Srbija zemlja bakra i zlata“, ocenio je Milijanović.

On je dodao i da je kineski Ziđin, obnavljajući ruinirane rudnike, za kratko vreme doneo u Srbiju „strahovit progres“.

„Rudarstvo može da bude održivo. Ono ne može da vrati životnu sredinu u prvobitni oblik, ali može i mora da je oplemeni. Naš zadatak je da pripremimo inženjere da to i sprovode“, zaključio je predsednik Komore rudarskih i geoloških inženjera Srbije.