Napušteni psi ozbiljan su problem sa kojima se grad Bor i Borani susreću, a nadležne službe i organizacije civilnog društva koje se bave ovim pitanjima imaju pune ruke posla.
Grad Bor je do sada učino mnoge korake da bi rešio ovaj problem, ali se novi modeli i načini i dalje traže u saradnji sa svim zainteresovanim stranama.
Određene mere preduzete u prethodnom periodu dale su rezultate, pa se broj vakicinisanih, čipovanih i sterelisanih jedinki iz godine u godinu povećava, kao i broj udomljenih pasa, dok se broj sporova i iznos za odštetu građanima zbog ujeda životina smanjuje.
Iz budžeta grada Bora je u 2020. godini zbog ujeda napuštenih pasa otišlo 27 miliona dinara, dok je godinu dana ranije taj iznos bio čak 76,5 miliona.
Kako bi se ovaj problem što pre rešio danas su se na inicijativu gradonačelnika Aleksandra Milikića sastali predstavnici lokalne samouprave, Javno-komunalnog preduzeća „3. oktobar“, Veterinarske stanice i udruženja za zaštitu životinja.
Vođena je aktivna diskusija, a kao jedan od glavnih uzroka velikog broja pasa na ulicama grada i sela je što vlasnici bezobzirno napuštaju životinje i prepuštaju ih da se same snalaze.
Zaključak je da se što pre mora napraviti evidencija vlasničkih pasa i da se oni po zakonskoj obavezi moraju vakcinisati, čipovati i sterilisati što će na svoj teret preuzeti grad Bor.
„Mi se već tri godine aktivno bavimo ovim problemom, a ono oko čega smo se danas složili jeste da je neophodno istovremeno se baviti vlasničkim psima i psima koji to nisu, odnosno nalaze se na ulicama.
Neodgovorno ponašanje pojedinih vlasnika jedan je od najvećih problema, jer imamo situaciju da ne možemo da kontrolišemo prirodno razmnožavanje životinja i ostavljanje istih, dok je po zakonu vlasnik dužan da steriliše svog psa.
Grad bi preuzeo obavezu da finansira sterilizaciju, vakcinaciju i čipovanje vlasničkih pasa kako bi se sugrađanima olakšalo obezbeđivanje zakonskih osnova da se smanji broj napuštenih životinja na ulicama. Takođe, u planu je i pokretanje projekta izrade potpune podataka u koju bi bili uneti svi psi koji imaju vlasnike u gradskim i seoskim mesnim zajednicama.
Verujem da ćemo kroz nove aktivnosti danas dogovorene i izgradnju novog azila, u naredne dve godine imati mnogo povoljniju i, na prvom mestu, bezbedniju situaciju za naše sugrađane“, kazao je Milikić.
Služba Zoohigijene JKP „3. oktobar“ je prošle godine obavila 385 vakcinacija, 347 čipovanja i 238 sterilizacija napuštenih pasa. Ograničeni kapaciteti za zbrinjavanje životinja posle tretmana i epidemija koronavirusa uticali su da brojevi, koji su najveći u prethodne tri godine, ne budu još veći.
„Kao što je i gradonačelnik rekao kreće se sa opsežnom kontrolom vlasničkih pasa jer su oni prepoznati kao najveći generator nastanka napuštenih pasa na ulicama. Naravno, zoohijenska služba će nastaviti sa svojim radom na kontroli brojnosti napuštenih pasa. Za trećinu je manji broj građana u odnosu na prethodnu godnu prijavio ujede napuštenih pasa čime je nastavljen pozitivan trend smanjenja broja ujeda u prethodne dve godine što je gradski budžet itekako osetio“, rekao je Zoran Gajić, menadžer Zoohigijenske službe.
Predstavnice udruženja za zaštitu životinja istakle su da se saradnja nadležnih službi i organizacija civilnog društva popravlja i da su u tom smeru postignuti pozitivni pomaci. Kao jedan od načina rešavanja problema napuštenih pasa vide u podizanju svesti vlasnika pasa, ali i promociji udomljavanja životinja pronađenih na ulici.
„Ljudi se užasavaju sterilizacije, misle da je to neprirodno ili smatraju da njihovom nije potrebno, a ima i onih koji namerno umnožavaju populaciju što po zakonu smeju da rade samo registrovane odgajivačnice. Saradnjom nevladinog sektora i gradske zoohijene prošle godine je povećan broj udomljenih pasa i donekle je povećana svest građana da nije samo rasni pas za stan već i da mešanci mogu da pruže istu količinu ljubavi“, istakla je Ivana Milićević iz udruženja „Borske šape.
