Da su ishrana i duševno stanje čoveka povezani jedno s drugim, potvrđuju i savremena istraživanja mozga, objašnjava bečki psiholog Julija Umek, prenose agencije.
Poznata je izreka da „i oči jedu“ ili osećaj da prisećanjem na neko omiljeno mamino ili bakino jelo čoveku pođe voda na usta.
Sve što osećamo rezultat je naših biohemijskih reakcija. Čak su i naša osećanja vođena transmiterima koji se razmenjuju između nervnih ćelija. Na primer, kad preovladaju osećanja tuge, uz pomoć jela, koje je nekad spremala majka ili baka čovek se može oraspoložiti.
Takođe, za organizam je veoma važno dovoljno unošenje tečnosti i to najmanje dva litra dnevno. Kada organizam ima dovoljno tečnosti može da transportuje hormone sreće. Naš krvni pritisak je kao reka, objašnjava Umek. Ukoliko je nedovoljno tečnosti u venama onda je protok veoma spor. Voda i to hladna je takođe korisna, za ublažavanje besa i agresije, da bi se ugasila unutrašnja vatra.
Žvakanje tvrde hrane kao što su šargarepa, tvrde jabuke ili celer, opušta centar agresije u mozgu. S druge strane, mineralni sastojci i hladna voda pomažu da se hormoni stresa izbace.
Za bolji rad mozga preporučuju se lešnici, jabuke, banane, mahunasto povrće, testenina, riba i dnevno 2,5 litra vode.
Danijela Tadić
