Mreža biciklističkih udruženja Srbije odlučila je da deluje proaktivno, te je u Boru organizovana akcija podele svetala za bicikliste.
Mreža biciklističkih udruženja Srbije koju čine Ulice za bicikliste, Novosadska biciklistička inicijativa, Dunavski centar za kompetencije i Strukovno udruženje za saobraćajno i urbanističko planiranje „Sigurne staze”, želi da svi biciklisti budu osvetljeni, jer u saobraćaju važi pravilo „Vidi i budi viđen”. Osim toga, po Zakonu biciklista mora da ima jedno svetlo bele boje napred i jedno crvene boje pozadi. Iz tog razloga, u Boru je podeljeno pedeset svetala za bicikl.
U Srbiji, kaže master inženjer saobraćaja iz Udruženja „Sigurne staze” Igor Velić, postoji problem sa saobraćajnom kulturom, poznavanjem pravila saobraćaja i svešću o tome da Zakon bicikl definiše kao vozilo, a onog ko vozi bicikl kao vozača.
„Samim tim potrebno je poznavanje pravila saobraćaja. Ako je bicikl vozilo, on mora da bude tehnički ispravan i Zakon propisuje da napred mora da ima jedno svetlo bele, pozadi crvene boje, katadiopter ili mačje oko na točkovima. Apelujemo na sve bicikliste da budu osvetljeni, imaju katadioptere, da imaju ispravne kočnice i da njihovi bicikli budu ispravni. Takođe, ako nisu upoznati sa pravilima saobraćaja, potrebno je da to učine. Iz tog razloga smo izdali ovu knjižicu „Kreći se održivo – Bor na dva točka” u kojoj smo smo dali set osnovnih pravila saobraćaja za decu”, naglašava Velić.
Edukaciju Udruženja „Sigurne staze” prošlo je oko 350 predškolaca i 400 osnovaca u Boru i svako dete je dobilo besplatan primerek brošure koja je dostupna i u pdf formatu besplatno.
„Deca znaju neke osnovne stvari, ali to da je bicikl vozilo, da su oni vozači, mislim da čak ni roditelji nisu poznati sa tim. Deca nisu upoznata sa time kako i gde smeju da voze bicikl i koja pravila važe. Problem je što je u Srbiji saobraćajno vaspitanje i obrazovanje marginalizovano, nije zastupljeno u nastavnim planovimma i programima, a sva istraživanja Evropske unije kažu da bi se unapređenjem vaspitanja i obrazovanja nezgode smanjile od 20 do 40 posto”, ističe Velić.
Istraživanje koje je Udruženje „Sigurne staze” uradilo u martu ove godine pokazalo je da 12% Borana koristi bicikl, ali ne kao aktivan vid prevoza, već u sadejstvu sa drugim vidovima prevoza, a najveći broj biciklista u Boru aktivan je od aprila do septembra.
„U Boru imamo planinsko-brdski klub MTB (mountain-biking) Bor kao neformalnu grupu koja okuplja ljude koji vole planinsko-brdski biciklizam i možda je tu i najveći broj biciklista. Međutim, pored toga treba, raditi na promociji gradskog biciklizma i da nas što više ima na ulicama”, objašnjava Velić.,
Ulica, kao osnovni arhitektonski prostor grada, nastavlja on, nije namenjena samo za kretanje motornih vozilia.
„Na platformi Bici Bor predstavili smo gde u gradu ima prostora za biciklističke staze ili trake trake, a to su ulilce Zeleni bulevar, Nikole Pašića, Timočke divizije, Živojina Mišića. U ulici Moše Pijade mogla bi da se napravi i biciklistička traka, moralo bi da se oduzima od trotoara, ali potrebno je uraditi analize da bi se videlo da li je to dobro rešenje. Bor ima nekoliko naselja, kao što je Staro i Novo Selište, Bolnička, Metalurg, Bor 2 gde su ulice bez trotoara, uske su i nema prostora za mimoilaženje dva vozila, tu bi trebalo napraviti Zone 30, a samo uvođenje te zone pospešuje korišćenje bicikla i povećava njihovu bezbednost. Takođe treba razmišljati o starobanjskom putu koji je sav u krivinama i zahteva manju brzinu vožnje, da brzina bude ograničena na 30 i da se promoviše kao biciklistički koridor, dok bi Crnovrška pruga trebalo da bude pešačko-biciklističkih staza i jedna od turističkih lokacija u Boru”, kaže Velić.
U poslednjih pet godina u Boru je jedan biciklista smrtno stradao, a devetoro je povređeno. Biciklisti spadaju u ranjivu kategoriju učesnika u saobraćaju i, što se tiče infrastruktute na nivou Srbije, njima se posvećuje najmanje pažnje, kao i osobama sa invaliditetom.
