Radnicima RTB-a plate manje 10 odsto

1
79

Poslednjeg meseca u ovoj godini zaposleni u Basenu primiće 10 odsto manju platu pošto je novembarska zarada (a u RTB-u će ona biti isplaćena u dva dela – 16. i 30. decembra) prva na udaru odredbe novog Zakona o privremenom smanjenju zarada i penzija većih od 25 hiljada dinara neto. Predmet umanjenja je osnovna zarada, a to znači da se umanjuje i sve ono čemu je osnovica osnovna zarada – minuli rad, dodaci za rad u drugim uslovima i sve ono što se „kalemi“ na osnovnu zaradu, objašnjava zamenik generalnog direktora RTB-a za ekonomska pitanja Mirjana Antić.

Mirjana Antić
Mirjana Antić

“Iz praktičnih razloga, dogovorili smo se da taj propis ne primenjujemo i na akontaciju i na drugi deo zarade, nego da kroz konačni mesečni obračun plate sprovedemo tu novu „matematiku“, pa će ona biti iskazana u našim obračunskim listama kroz obračun ukupne zarade i odraziće se na drugi deo plate. Suština je da ova odredba zakona važi za veći broj obveznika jer obuhvata zarade veće od 25 hiljada dinara, a ima zadatak da zameni solidarni porez. Solidarni porez je, međutim, išao od veće osnovice, od 60 hiljada dinara pa naviše, a ovim zakonskim propisom obuhvaćen je maltene svaki radnik RTB-a, jer u kompaniji nema neto plate manje od 25 hiljada dinara” – kaže Mirjana Antić.

Umanjenjem zarada zaposlenih, međutim, ne umanjuju se obaveze preduzeća, naglašava naša sagovornica.

Preduzeće je obavezno da zaposlenom isplati umanjenu zaradu i na to mu obračuna pripadajuće poreze i doprinose (i to je njegova osnovica za pravo na penzijsko osiguranje i sva druga koja proističu iz radnog odnosa), ali je obavezno da obračuna pun iznos na punu osnovicu (bez umanjenja) sa svim dažbinama (porezi i doprinosi) i tu razliku uplati u republički budžet u naredna tri dana od isplate konačne zarade za mesec na koji se obračun odnosi. Ova obaveza poslodavca odnosi se na tzv. bruto 2, ne samo na ono što je nama prikazano u platnoj listi – ističe zamenica generalnog direktora za ekonomska pitanja.

Za novembar je vezana i okolnost da je to mesec sa manjim fondom sati od oktobra, pa će razlika između dve poslednje zarade naizgled biti mnogo veća od tih 10 odsto. Zato su, kaže Antićeva, obračunske službe u preduzećima dobile zadatak da ljude upoznaju sa ovom zakonskom obavezom, ali i da ih podsete da smo potpisivanjem Ugovora o radu potpisali i satnicu, pa se ta satnica primenjuje na ostvarene časove rada svakog meseca.

Topionica bakra Bor

U toku pregovori sa sindikatima o Kolektivnom ugovoru

RTB, takođe, ima zakonsku obavezu da do 29. januara 2015., po isteku šest meseci od stupanja na snagu poslednjih izmena i dopuna Zakona o radu, koriguje postojeće kolektivne ugovore i uskladi ih sa zakonom. U tom smislu, 11. decembra održani su prvi sastanci poslovodstva sa reprezentativnim sindikatima i time je počet proces usaglašavanja odredbi novog KU.

“Poslodavac je ponudio prvu verziju Kolektivnog ugovora, gde smo pošli od zakonskih rešenja, ali ne kruto držeći se strogih i značajnih promena koje zakon traži u odnosu na dosadašnja akta” – govori Antićeva.

“Pravili smo određene kompromise, u smislu da smo neka prava smanjili u odnosu na postojeći Kolektivni ugovor, ali su i tako smanjena opet veća nego što zakon dozvoljava. Konkretno, kada je reč o minulom radu ideja je da se on ipak računa ukupno, kod svih poslodavaca, a ne samo kod poslednjeg, ali i da ostane 0,5 po godini, pošto se već smanjuje osnovica za 10 odsto. Kada je reč o broju dana za godišnji odmor, tu postoje promene u odnosu na postojeći Kolektivni ugovor (a naš Kolektivni ugovor davao je mnogo veća prava nego što je stari Zakon o radu iz 2005. dozvoljavao). Tu je predlog da maksimalan broj dana za godišnji odmor bude 30, a ne kao dosad 32. Oko prava na odsustvo, iz humanih razloga ali i kao podrška akciji koja je tradicionalna u RTB-u, zadržali smo pravo na pet slobodnih dana za davaoce krvi, iako je novi zakon i te dane „skresao“”.

rtb-jama-busenje-2

Regres u istom iznosu?

Visina regresa je, kako kaže Mirjana Antić, predmet pregovora jer je zakon dosta rigorozan kod ove naknade.

“Mišljenja smo da plafon može biti dostignuti nivo u iznosu 84.000 dinara (po sedam hiljada dinara mesečno). No, nismo jedinstveni jer i u delu menadžmenta ima zahteva da regres sledeće godine vredi koliko i jedna i po republička plata, oko 60 hiljada dinara. Mi mislimo da je korektnije da ostane kako je bilo 2013. i ove godine, a videćemo kako će biti. Prekovremeni rad se ukida, osim u izuzetnim slučajevima po odluci pretpostavljenih, a tako je trebalo da bude i do sada. U suštini, da su se poštovala i pravilno primenjivala dosadašnja zakonska rešenja, budžet za zarade ne bio ni do sada bio ovoliki. Nepoštovanje tih rešenja, pisanje „šihti“ bez provere efikasnosti u radu, bez produktivnosti i radnih učinaka, davanje stimulacija – to je povećavalo masu” – tvrdi Mirjana Antić.

Novim Zakonom o radu drugačije su uređena prava i obaveze sindikalnih funkcionera, takođe, a što se otpremnine prilikom odlaska u penziju tiče, zakon tu predviđa da ona bude u visini najmanje dve zarade, pa je predlog i da bude tako.

(Kolektiv)

1 KOMENTAR

POŠALJITE ODGOVOR

Unesite komentar
Upišite ime