Nikoli Coliću, mladom borskom sportisti, još od malih nogu jedan sport privukao je pažnju. Na opšte iznenađenje u pitanju nisu ni košarka, a ni fudbal, već se radi o stonom tenisu.
Ljudi širom sveta igraju stoni tenis zbog fizičke vežbe, rekreacije i sjajnih mentalnih prednosti. U Silicijumskoj dolini (region u Kaliforniji), recimo, postoji izreka da se onaj ko u kancelariji nema stoni tenis u stvari ni ne bavi informacionim tehnologijama.
Ovaj sport je po brojnosti onih koji ga igraju u svetu, odmah iza fudbala i za njega važi slogan – bilo ko, bilo kad i bilo gde.
- Odakle se rodila ljubav baš prema ovom sportu?
„Stonim tenisom počeo sam da se bavim zahvaljujući svom drugu iz osnovne škole. Pozvao me je da dođem na njegov trening i tako sam zavoleo ovaj sport. Treniram od svoje devete godine i prve korake napravio sam u Boru. Iskren da budem, nisam očekivao da ću se ovoliko dugo zadržati u ovom ne toliko „popularnom“ sportu.“
2. Da li si nastupao za još neke klubove i gde trenutno igraš?
„Nastupao sam za stonoteniski klub SFS „Borac“ iz Paraćina sa kojim sam osvojio prvo mesto u Drugoj saveznoj ligi. Trenutno se nalazim u Zrenjaninu, najjačem trenažnom stonoteniskom centru u Srbiji. Zrenjanin je aktuelni prvak države u stonom tenisu i velika mi je čast što mogu da treniram i učim od najboljih. Nastupam za njihovu drugu ekipu i nadam se da ću uz kvalitetan rad uspeti jednog dana da zaigram i za prvi tim.“
3. Da li si zadovoljan uslovima u klubu u kome trenutno nastupaš?
„Malo je reći da sam zadovoljan. Prezadovoljan sam uslovima, jer imamo salu na raspolganju 24 časa dnevno. Sa nama rade dva vrhunska trenera uz najbolje sparing partnere. Sve je na vrhunskom nivou.“
4. Koji trenutak bi izdojio kao najznačajniji do sada?
„Stoni tenis mi je pružio mnogo nezaboravnih i lepih trenutaka, pa je teško izdvojiti neki posebno. Kada bih morao da izdvojim, to bi sigurno bilo kada smo moj prijatelj Petar Stojanović i ja postali prvaci regiona u dublu i kada sam sa ekipom Bora napravio istorijski uspeh kluba i plasirao se u Drugu saveznu ligu. Još jedno nezaboravno iskustvo su sigurno pripreme u Frankfurtu (Nemačka) gde sam mogao da treniram i upoznam igrače i trenere koje sam kao mali gledao na televizoru.“
5. Kakvi su ti planovi za budućnost?
„S obzirom da sam trenutno u najjačem klubu u državi, želim da unapredim svoju igru što je više moguće. Takođe, želim da se jednog dana vratim u Bor i da sa borskom ekipom odem korak dalje, da napravimo još jedan istorijski uspeh kluba tako što bi se plasirali u Prvu saveznu ligu Srbije.“
Objavljeni medijski sadržaj je nastao u okviru projekta „Bor – grad šampiona“ koji je sufinansiran iz budžeta grada Bora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
