Odmah da budemo načisto, naslov nema nikakve veze sa fantastičnom pričom Radoja Domanovića „Razmišljanje jednog običnog srpskog vola“. Još uvek se ne osećam tako… A i nije dobro biti vo danas, časkom te stave na ražanj, da prikupiš glasove, plus dok se vrtis na ražnju gledas nekakve pevaljke koje se slično vrte i podvriskuju.
Dobro, da pređem na poentu svog javljanja ovde, nekakav mali pregled situacije u gradu i gde tu može da svoje mesto pod suncem i dimnjacima nađe jedan mali, zaluđeni, zbunjeni levičar, u koga da pogleda, čemu da se nada i što je najvažnije za šta i sa kim da se bori, a protiv koga i čega?
Biti levičar je oduvek značilo boriti se se promene, za bolji život, boriti se da promeniš svet, boriti se za tri osnovne stvari, kamen temeljac levičarske borbe. Sloboda, pravda i jednakost. Često se za takve stvari ginulo, često zastranjivalo, ali su to oduvek bile osnovne vrednosti, usko povezane, isprepletane i zavisne jedna od druge. Najčešće su levičari bili mladi ljudi i radnici, istorijski je tako. Uvek se težilo boljem, pravednijem…
Danas su „levičari“ penzioneri a mladi ljudi su radikali, naprednjaci, demokrate. Kaže ona izreka: “Ko u mladosti nije bio levičar, taj nema srca, a ko u starosti nije postao desničar, taj nema mozga.” Sve se okrenulo, i sve se promenilo. Nisam naravno stručan da dam ozbiljnije analize zašto je to tako, to su pitanja za sociologe i slične stručnjake, pišem ovo razmišljajući šta je činiti mladom čoveku, a naročito šta je činiti meni, sa svojih 40. Uvek sam bio pristalica preuzimanja odgovornosti i lične inicijative, ali je danas takvo vreme da na kraju ispadne da si udario glavom u zid ili si se borio protiv vetrenjača. Opet, što kaže Andrić da su sve Drine ovog sveta krive, i da se nikad neće ispraviti, pa zaključuje da nikad ne smemo prestati da ih ispravljamo, vidim sebe i svoje pokušaje da u ovakvom sistemu probam da nađem malo zdravog razuma i načina da bude bolje, da se nešto promeni. Ne sme se odustati. Naravno, nismo svi u poziciji da pravimo velike promene, to je posao naših “najboljih drugova” u prestonici. Naše je da se ovde gde jesmo, a često pomislim da ni za di smo, nismo, probamo da nešto uradimo. Šta i kako? Mali koraci. A opet stabilni, česti, da se uvek zakorači i nešto uradi. Svako u svom domenu, u svojoj sferi života. Cenim da ako se izuzme šačica nazovi političara koji nam vode grad, u ovom gradu živi veliki broj ljudi koji želi da nešto promeni, želi da živi bolje. Prečesto, na žalost, i na ovom blogu se tim tzv. političarima daje mnogo, mnogo prostora. O njima se priča, šta su uradili, šta nisu, šta su trebali, šta su rekli, šta nisu rekli a trebali su. Ne zaslužuju oni toliko pažnje, toliko energije. Bar ne kod mene, s druge strane, svako ima pravo da radi šta hoće. Pa i da piše o našim vrlim predstavnicima.
Danas u gradu vlada petoglava aždaja, skupljeni s konca i konopca. Moji “levičari”, demokrate, koji su vrsta “levičara”, DSS, nekakav desni centar, Bog bi ga znao, VDSS, stranka manjine ili šta već, i interesna grupa građana, pokret, šta li, na čelu sa našim omiljenim likom Saletom Mirkovićem. Kako li to opstaje, nisam pametan. Kao da samo zona sumraka.
Uspešan političar mora biti i pošten i lukav:
Pošten, da ispuni ono što obeća.
Lukav, da obeća ono što može da ispuni.
Ima li takvog u gradu danas, ima li ga u zemlji. Ne bih rekao. U gradu sigurno ne. U svim strankama se traže mlade ljudi, nova energija, a opet u istim tim strankama budu isti ljudi već dvadeset godina. U mojoj stranci kaže predsednik: “Trebaju nam novi ljudi, nova retorika”… Teško da će takvi da se pojave, i šta je to u stvari. I ono malo mladih ljudi koji žele da se uključe u politički život kroz svoje stranke, ubrzo se razbeži ili bude odatle isterano, jerbo, vidi čuda, pokušava da misli svojom glavom.
I šta sad? Kad pogledam šta sam napisao, vidim u stvari da je veći deo teksta žalopojka, a bez ikakvih predloga. Da imam neku ideju konkretnu, verujte mi, odavno bih krenuo da je sprovedem. Do tada? Mali koraci. Sutra će opet izbori, da se vežbamo demokratije, izlepimo grad i opečemo vola. Ko zna zašto je to dobro. U međuvremenu, ostajte mi zdravo.
P.S. Ako imate malo vremena, pročitajte ponovo, važi za sva vremena.
http://www.scribd.com/doc/968300/RAZMISLJANJE-JEDNOG-OBICNOG-SRPSKOG-VOLA-RADOJE-DOMANOVIC
Iskreno,
Dobrica Đurić
Blog : OpštinaBor.com
Kompletan tekst
