Topionički dimnjaci su u Boru oduvek bili posmatrani kao vesnici posla, para i boljeg života. Zbog toga na njih nikada nije ni gledano sa odijumom, iako su istovremeno važili i za simbole krvavo zarađenog novca ali i poluvekovnog gušenja u sumpor-dioksidu. Zbog toga je prošle godine javnost sa žaljenjem ispratila rušenje najstarijeg stometarskog dimnjaka.
Drugi topionički dimnjak je od oktobra 2021. jedino obeležje grada rudarstva i metalurgije, a kao takav je nedavno dobio jednu sasvim novu, ali sporednu ulogu. Zbog nove uloge on je “obukao” i novo crveno-belo “odelo”, čime je probudio znatiželju Borana.
Dok se jedni pitaju koja će mu biti glavna funkcija, s obzirom na to da je Srbija Ziđin Koper u zaštitu životne sredine dosad uložila stotine miliona dolara, drugi se raduju crveno-belim bojama, koje ih podsećaju na omiljeni sportski klub.
Zamenik rukovodioca TIR-a Saška Tasić kaže da će se na ovaj dimnjak ispuštati svi fugitivni gasovi koji su prethodno prošli tretman odsumporavanja u istoimenom novom postrojenju.
„Svi gasovi koji su nam ranije “bežali” iz metalurškog procesa, sada će biti preusmeravani u pogon za odsumporavanje i odatle će kao prečišćeni izlaziti na ovaj dimnjak“, objašnjava ona.
Crveno-bele boje takođe nisu slučajnost, a njih objašnjava glavni inženjer firme “Jastrebac dimnjaci” Zdravko Vukoje, koji kaže da dimnjaci, saglasno Zakonu o vazdušnom saobraćaju, podležu obavezi signalnog obeležavanja i osvetljenja.
„Telo“ betonskog dimnjaka je zato ofarbano specijalnim bojama, a crveno-bela polja su visine 17 metara. Predstoji nam postavljanje svetlosne signalizacije kako bi ovaj industrijski objekat učinili vidljivim noću, kao i u lošim vremenskim uslovima.
Nimalo jednostavan projekat sanacije topioničkog dimnjaka visokog 150 metara poveren je stručnjacima iz Smedereva, koji i pored bogatog iskustva na sličnim poslovima u zemlji i inostranstvu, tvrde da im je ovo najveći izazov do sada.
„Manje reparacije na ovakvim industrijskim objektima su česte, ali do sada nismo imali priliku da radimo kompletnu sanaciju dimnjaka. Radovi su veoma zahtevni i skupi, pa nam je za kvalitetnu realizaciju bilo potrebno nekoliko meseci. Na projektu su bili angažovani građevinci, armirači, varioci, električari, pa čak i alpinisti“, kaže poslovođa “Jastrebac dimnjaka” Siniša Živak.
Dimnjak je prvo “okupan” kako bi se uklonile sve nataložene nečistoće sa spoljne i unutrašnje strane. Potom je tretiran sredstvima antikorozivne zaštite, a sva oštećenja sanirana su reparaturnim malterom. Unutrašnji zidovi obloženi su sa 3.700 kvadaratnih metara pletiva od pocinkovane žice, a grubi radovi završeni su nanošenjem debljeg sloja vatrostalnog betona.
Ovaj dimnjak “rođen” je u Drugoj fazi izgradnje RTB-a Bor 1971. godine. Spolja ima betonske prstenove a iznutra je od čelika. Izgradila ga je firma “Vatrostalna” iz Zenice, a služio je za ispuštanje viška gasova sa konvertora i prženja (reaktora).
