Srbija Ziđin Koper rekultiviše sanirane delove planine Starica u Majdanpeku

Od dolaska Ziđina, samo u Rudnik bakra Majdanpek investirano je 442,3 miliona dolara, dok ulaganja u zaštitu životne sredine i ekologiju u ovom gradu iznose 18,6 miliona dolara.

Zamenica predsednika majdanpečke opštine Elvira Jovanović kaže da je pre dolaska kompanije Srbija Ziđin Koper stan u Majdanpeku mogao da se kupi za samo osam hiljada evra, a da danas taj isti stan vredi četiri puta više.

„Budžet Majdanpeka je zahvaljujući rudnoj renti i porezu na zarade sa 1,114 milijardi dinara ove godine povećan na 1,860 milijardi. Prosečna plata Majdanpečana danas vredi 108.000 dinara. U rudniku je taj prosek i veći, a kineska kompanija dosad je zaposlila više od 500 novih radnika. Ranije su ljudi odlazili iz ovog grada, dok mu se danas vraćaju i to iz istog razloga zbog koga su ga ranije napuštali. Vraćaju se zbog posla i zbog dobre zarade“, kaže Jovanovićeva i dodaje da se nada da će to potvrditi i popis stanovništva koji je u toku.

O tome kako danas stvarno izgledaju grad podno Starice i njegova okolina, kako kopovi „Severni revir“ i „Južni revir“, a kako brdo „Koma“ i jalovište „Kaluđerica“ najbolje govori slika.

„Starica neće biti srušena, ne postoji nijedan razlog za to. U tom delu „Severnog revira“ nema rude i nikada nije ni postojala ideja da se to područje eksploatiše. Trenutna granica rudarskog područja je i konačna granica“, kažu srpski inženjeri i poslovodstvo Rudnika bakra Majdanpek.

Rukovodilac majdanpečkog ogranka Srbija Ziđin Koper Đen Hejuan ističe da se zona klizišta na toj planini i dalje tretira, ali da je na delovima planine koji su sanirani već počela i rekultivacija zemljišta.

„Vrh Starice je već ozelenjen, tamo je sada trava kao na fudbalskom terenu“, navodi Hejuan.

To potvrđuje i Sandra Barbulović iz rudničke Službe za zaštitu životne sredine.

„Ozelenjavanje Starice se nastavlja, naše ekipe tamo sada tretiraju nepristupačne delove i kose površine i to metodom hidrosetve. Kompanija prati put zelenog razvoja i u skladu s tim već je ozelenjeno preko 55 hektara površine“, navodi Barbulovićeva.

Pored novca koji je uložen u rekultivaciju degradiranih rudarskih površina u okolini Majdanpeka, menadžment tamošnjeg rudnika investirao je i u postrojenja koja su u službi zaštite životne sredine. Sa oboda površinskog kopa „Severni revir“, u podnožju Starice, može se videti i nov sistem za prečišćavanje rudničkih voda.

 

„Otpadne rudničke vode se više ne ispuštaju u reku Pek. Instalirali smo sistem za prečišćavanje i ispumpavanje, pa sada ona odlazi u flotacijsko jezero i jalovište, a odatle se vraća u flotaciju i ponovo se koristi u proizvodnji. Ni litar takve vode više ne odlazi u reku Pek“, kaže rukovodilac Sektora za bezbednost i zaštitu životne sredine Dragiša Đorđević.

Voda je važan resurs i iz tog razloga postoje kilometri cevi koje vodu iz „Severnog revira“ vraćaju u proces, potvrdio je profesor sa Tehničkog fakulteta u Boru Radoje Pantović.

Rukovodilac rudnika Đen Hejuan podseća da se u Majdanpeku sve radi sa jednim ciljem i u pravcu formiranja zelenog, visokotehnološkog i prvoklasnog rudnika.

„Kada kažem zeleno, tu mislim na zaštitu životne sredine, a to je i osnovna stvar. Hoćemo da planine budu zelenije i da voda bude bistrija. Zbog toga smo u samo u sistem za prečišćavanje voda uložili oko osam miliona dolara i danas voda ne otiče ni u jedan recipijent“, kaže Hejuan.

Ulaganja u zaštitu životne sredine Majdanpeka ne odnose se samo na rekultivaciju zemljišta, već podrazumevaju i sve projekte u službi zaštite vodotokova i vazduha.

„U vodne resurse uloženo je mnogo novca, kao i u zaštitu vazduha, pa moram da napomenem da je kompanija ugradila 147 setova otprašivača u pogonima za flotiranje i drobljenje rude. Takođe, nabavljene su i cisterne za polivanje rudničkih puteva u cilju stabilizacije prašine. Danas nijedno vozilo ne može da izađe iz fabričkog kruga, a da prethodno nije oprano“, kaže Sandra Barbulović.

U Majdanpeku je ozelenjeno i dodatnih 346.000 kvadrata površine na jalovištu „Valja fundata“ i posađeno 18.500 sadnica. Merenja u obližnjem selu Debeli Lug, koje je bilo na udaru prašine sa jalovišta, pokazuju da je ona gotovo neutralisana.