Poslednjih nedelja i meseci u Srbiji su štrajkovali radnici, advokati, policajci, profesori, studenti čak i fudbaleri, i dok se deo sociologa čudi što ih nema više, drugi smatraju da oni ne mogu imati većeg efekta jer je vlast jača i odoleće im.
Ministar za rad, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin poručuje da je štrajk legitimno sredstvo radničke borbe.
Srbija još nema zakon o štrajku, ali, dodao je, protiv toga niko ne može da ima ništa protiv.
„Vi imate pravo da izrazite svoje nezadovoljstvo i to je nešto što je potpuno opravdano i potpuno razumljivo. Naravno, uvek je pre štrajka koji vam je poslednje rešenje, dobro iscrpiti sve ostale metode. Treba razgovarati. Treba razgovarati sa poslodavcem, treba razgovarati sa državom“, rekao je Vulin u izjavi Tanjugu.
Sociolog Srećko Mihajlović smatra da su štrajkovi u Srbiji zakasnili, a sindikati razdvojeni po principu „svaka vaška obaška“ – svaki štrajkuje iz nekih svojih interesa.
Razloga za to, prema njegovom mišljenju, ima nekoliko a tazjedinjenost sindikata je svakako jedan od privih na listi.
„U istoj delatnosti ili istoj firmi ne štrajkuju svi sindikati. Pravo je osveženje na sindikalnoj sceni videti da postoji mogućnost dogovora sindikata. Nedavno smo imali dogovor sindikata u oblasti obrazovanja a gotovo jedinstvno su nastupili i sindikati iz policije. Ali u osnovi svaki sindikat radi za sebe“, rekao je Mihajlović za Tanjug.
Jedan od razloga zbog kojeg je teško očekivati veće efekte štrajkova jeste i to što, kako kaže, aktulena vlast, odnosno „politički lider kaže da mu je uzor Margaret Tačer, koja je svojevremeno uspela da anulira društvenu ulogu britanskih sindikata upornošću ali i uz pomoć sile“.
„Ako se postojeća vlast u Srbiji rukovodi tim uzorom, onda se može očekivati da će štrajkove pre izdržati postojeća vlast nego sami štrajkači – utoliko pre što nemaju nikakve štrajkačke fondove, sa određenom količinom novca, koja bi omogućila štrajkačima da prežive doba štrajkovanja“, zaključio je Mihajlović.
Mišljenje predsednice Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) Ranke Savić je drugačije. Ona, pak, ocenjuje da štrajkovi koji se proteklih meseci odvijaju u Srbiji imaju domete i efekte, neki su, kaže, jači, dok ostali svojom upornošću mogu da sprovedu svoje ciljeve.
„Sigurno da advokati imaju neuporedivo veći uticaj da zadovolje svoje zahteve, nego što to recimo imaju radnici zaposleni u preduzećima u restrukturiranju. Međutim, potcenjivati i ove štrajkove je pogrešno. Ne sme se minimizirati niti jedan štrajk, jer on proizvodi određene posledice“, istakla je ona.
Mišljenja je i da su teška vremena donela i neuporedivo više solidarnosti nego što je to bilo ranije.
„Vremena su toliko teška i moj je utisak da svi sada gledamo drugačije. Ljudi razmišljaju da i njih sutra može zadesiti sličan problem. Mislim da odavno nije bilo više podrške sindikata kao na nedavnom protestu studenata“, rekla je sagovornica Tanjuga.
Profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković se pita kako to da štrajkova nema još više.
„Zato što smo puni nepoverenja u kolektivne akcije, puni nepoverenja čak i u sopstvene kapacitete i spremnost. Nama se desilo ono što se desi žabi kad je ubacite u mlaku vodu, skuvate je a ona to ne primeti. Mi smo se skuvali na neuspešnim protestima 90-tih i imamo ciničan odnos prema organizovanim kolektivnim protestima“, rekao je Stojiljković u izjavi za Tanjug.
Nespremnost ljudi na akciju i borbu za sopstvene interese, prema njegovom mišljenju, trebalo bi tražiti i u strahu od nezaposelnosti u kriznom vremenu, a to nije pogodan teren za štrajkove i proteste.
On je ukazao da danas zapravo štrajk u klasičnom vidu prekida rada na radnom mestu i ne postoji, jer ko god je nezadovoljan izlazi na ulice jer je jedino to vidljivo.
„To govori da štrajkuju tamo, gde još uvek ima nekog balansa moći poslodavaca, države i zaposlenih. Recimo, prekid rada policajaca može jako da boli i stvara probleme i zato se prema njihovim štrajkovima odnose sa dosta pažnje. Industrijski radnici, međutim, nikada nisu zaslužili takvu pažnju“, naveo je on.
Ljudi zato pokušavaju da se snađu kroz individualne strategije – partijsko politički angažmani i sticanje sumnjivih diploma, rekao je Stojiljković ukazujući da građane Srbije očekuje „uspravljanje i uspostavljanje kolketivnog poverenje kako bi ostvarili svoje interese“.
U tom slučaju, smatra, i štrajk postaje poslednje i najskuplje sredstvo, jer dok god u pregovorima dogovor može biti postignut, jasno je da nema mesta štrajku.
Pripadnici policije nedavno su štrajkovali tražeći produženje postojećeg posebnog kolektivnog ugovra do potpisivanja novog, isplatu zaostalih dugovanja zaposlenima u MUP-u i isplatu jubilarnih nagrada, kao i garanciju ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića da se na zaposlene u policiji neće primenjivati dodatno smanjenje zarada.
Prosvetari su štrajkovali zbog najavljenog smanjenja plata u okviru vladinih mera štednje, tražeći da budu izuzeti, a takođe su se nadali i da će kroz platne razrede uspeti da povećaju zarade jer je u obrazovanju najviše visoko obrazovanih ljudi.
Studenti su protestvovali jer se protive izmenama Zakona o visokom obrazovanju, traže šest ispitinih rokova umesto pet, budžetsko finansiranje apsolventskog staža i da prva generacija „bolonjaca“ ne izgubi studentski status.
Pravosuđe u Srbiji je u blokadi zbog štrajka advokata koji su nezadovoljni povećanjem poreskih dažbina koje im, kako tvrde, ugrožavaju egzistenciju.
Fudbaleri Partizana odbili su u avgustu da treniraju u znak protesta zbog neisplaćenih zarada i postavili ultimatum upravi kluba da reši problem sa zaostalim primanjima.
Zaposleni u Takovo osiguranju u avgustu su organizovali protest i štrajk glađu zbog oduzimanja dozvole za rad toj osiguravajućoj kući.
Štrajkovali su i ratni veterani.
(Tanjug)
