Studenti rudarskog inženjerstva na Tehničkom fakultetu u Boru obavili su stručnu praksu u jami rudnika „Čukaru Peki”, nakon čega su obišli i pogon flotacije kompanije „Srbija Ziđin Majning” (Serbia Zijin Mining).
Prilikom dolaska na praksu u kompaniju „Srbija Ziđin Majning” studentima je, prema rečima Tamare Timotijević, studentkinje treće godine Tehničkog fakulteta u Boru koja pohađa smer Rudarsko inženjerstvo na odseku Eksploatacija ležišta mineralnih sirovina, najpre održano predavanje o tome kako treba da se ponašaju u jami, svim merama bezbednosti na radu i očuvanju zdravlja.
„Nakon predavanja krenuli smo u obilazak samog pogona. Na početku smo videli glavni ventilator u kojem se odvija protok sveže i istrošene vazdušne struje. Posle toga smo videli nešto što je jednistveno u Srbiji kada je u pitanju rudarstvo, to je celo jedno postrojenje za pripremu pasta zasipa kojim se popunjavaju otkopane rudarske prostoroije. Zatim smo niskopom sišli u jamu, obišli mašinsko postrojenje, videli vodosabirnike. Ono što nismo očekivali i što nas je sve oduševilo jeste to što je jama obezbeđena telefonskom i internet mrežom, što dosad nismo imali prilike da vidimo”, objašnjava Timotijević.
Ona je istakla da ova kompanija radi na očuvanju biodiverziteta, pošumljavanju, očuvanju zelenila, i, kako kaže, nada se da će ovaj rudnik biti jedan od tzv. „zelenih rudnika”, a smatra da neće imati problem ni prilikom zaposlenja.
Marina Dinić, studentkinja četvrte godine rudarskog inženjerstva na Tehničkom fakultetu u Boru, dolazi iz Paraćina i kaže da sebe apsolutno vidi u rudarstvu, a na prvom mestu bi želela da ostane da radi u Boru u nekoj od kineskih kompanija koje ovde posluju.
„Na fakultetu četiri godine učimo vrlo detaljno i o podzemnoj i o površinskoj eksploataciji, ali se na nekim predmeta dotaknemo i pripreme mineralnih sirovina kako bi naše znanje bilo celokupno. Međutim, kada dođemo na praksu i kada vidimo sve to o čemu učimo, tek tada možemo da stvorimo potpunu sliku o onome što smo učili protekle četiri godine. Danas smo videli i postrojenje za pripremu pasta zasipa koje nigde u Srbiji nemamo priliku da vidimo. Obišli smo i niskop, videli smo mašinsku radionicu, objekte odvodnjavanja, što nam znači i za bolje razumevanje i pripremu ispita, kao i da bi naša slika o rudarstvu bila jasnija”, naglašava Dinić.
Kompanija „Srbija Ziđin Majning”, prema rečima glavnog rudarskog inženjera u ovoj kompaniji, Dalibora Stojadinovića, teži da razvoj rudnika usmeri tako da u budućnosti bude pandan svetskim rudnicima.
„Tehnički fakultet u Boru uputio nam je zahtev za izvođenje stručne prakse u našoj kompaniji, čemu smo mi sa velikim zadovoljstvom izašli u susret. Studenti su imali priliku da sve ono što su učili na fakultetu teorisjki ovde vide i naprave vezu teorije sa praksom. Sa razvojem rudarstva u Srbiji biće potrebe za prijem novih inženjera, tako da što bolje savladaju teoriju i praksu, biće korisniji radnici firmama u kojima se budu zaposlili”, kaže Stojadinović.
On je dodao da se u ovoj kompaniji mnogo ulaže u bezbednost i zdravlje na radu, preko raznih investicija, obuka, treninga, edukacija, ali i u najsavremeniju opemu i mehanizaciju, a, kaže on, mnogo se radi i na poboljšanju i osavremenjavanju zaštite ekologije.
Nakon obilaska jame, studenti su bili u prilici da obiđu i pogon flotacije kompanije „Srbija Ziđin Majning”.
Budući da je niskop pored flotacije više usko vezan za struku rudarskih inženjera, dok sama flotacija koja je više vezana za pripremu mineralnih sirovina nije, student treće godine rudarskog inženjarstva, odsek Eksploatacija ležišta mineralnih sirovina, Marko Nešić smatra da im je ukazana velika čast što su obišli i ovaj pogon.
„Danas smo obišli novi rudnik „Čukaru Peki”, a zatim smo obišli i flotaciju, gde se primenom flotacijske koncentracije vrši odvajanje koncentrata pirita i bakra. Na fakultetu imamo predmet koji se bavi pripremom mineralnih sirovina, ali nismo imali praksu u vezi s tim. Zahvaljujem se profesorima Tehničkog fakulteta i kompaniji „Srbija Ziđin Majning” što nam je omogućila da stručnu praksu obavimo ovde. Ova stručna praksa će mi mnogo pomoći u povezivanju teorije koju učim na fakultetu, a posebno zato što nakon završenog fakulteta imam prilku da se zaposlim u ovoj kompaniji”, smatra Nešić.
