U galeriji Muzeja rudarstva i metalurgije u Boru sinoć je otvorena izložba „Nova-stara vlaška torba trasta” autorke Marije Paunović Čontoš.
Cilj ove interesantne izložbe je, prema rečima Marije Paunović Čontoš, rođene Boranke koja se zanatom tkanja bavi u Beogradu,da se stara vlaška torba – trasta izvuče iz zaborava, ali i da se približi mlađim generacijama modernijim dizajnom.
„Trasta je jedan segment vlaške tradicije. To je torba koja je bila nezaobilazna. Mene je moj deda preko brda nosio u trasti do sela Veliki krivelj. Smatram da je ovo jedan početak skretanja pažnje na vlašku tradiciju, tradiciju ovog kraja i smatram da je veoma potrebno da mladi ljudi znaju gde su i odakle potiču”, naglasila je Marija Paunović Čontoš.
Autorka je podsetila da je osamdesetih godina trasta bila deo svakodnevice, te da su ljudi iz ovih krajeva dolazili na pijacu s trastom na leđima ili nosili dve-tri u rukama.
„Trastu su nosile i žene i muškarci. Nažalost, ubrzao se život pa su ljudi počeli da koriste ono što je produkt masovne prizvodnje. Trasta koja se veoma sporo radi jer se ručno tka, više nije bila potrebna baš zato što je trebalo dugo praviti, ali je bila mnogo vrednija i kvalitetnija”, objasnila je Paunović Čontoš, istakavši da je jedna od ideja pri realizaciji ovog projekta bila i da se revitalizuje tkački zanat.
Posebnu draž ovoj izložbi unikatnih torbi daje i to što svaka trasta ima svoje ime na vlaškom.
„Konsultovala sam ženu iz Negotina koja predaje vlaški jezik i ona mi je pomogla da smislim ova imena. Ona su zapravu u prenesenom značenju. Imamo „bajecl” što znači momak, ali je to ime za muški ranac ili „faćica” – devojčurak za ženski ranac. Potrudila sam se da svakoj torbi dam ime koje me podseća na vlaški jezik”, istakla je autorka.
Izložba ovih unikatno-upotrebnih torbi predstavlja završnicu projekta koji je podržalo Ministarstvo kulture i infomisanja, a zainteresovani građani će u Muzeju rudarstva i metalurgije u Boru moći da je pogledaju do 13. marta.
