U utorak rušenje topioničkog dimnjaka, oglasiće se sirena, biće zabranjen saobraćaj za vozila i pešake

Pošto je dobila dozvolu od Ministarstva građevinarstva da po projektu Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu miniranjem sruši stari topionički dimnjak, Serbia Zijin Copper će sutra u 17 sati, uz primenu svih zaštitnih mera, organizovati da se ovaj delikatan posao obavi na najbezbedniji način po ljude i okolinu.

Objekti i postrojenja u neposrednoj blizini dimnjaka sutra od 15 sati neće raditi, a topionica će biti u remontu. Biće, dakle, obustavljene sve proizvodne aktivnosti.

U saradnji sa policijom i gradskim Sektorom za vanredne situacije obezbeđeno je da u zoni uticaja miniranja – delu Majdanpečke i ulice Milana Vasića Perice – saobraćaj u to vreme bude zaustavljen za vozila i pešake, kao i da početak miniranja i prestanak opasnosti signalizira sirena.

Dimnjak je, da bi rušenje bilo bezbedno, podeljen u tri dela. Prvi i drugi biće srušeni miniranjem, a treći građevinskim mašinama. Na njegovom 13. i 47. metru izrađen je tzv. zalom i na ta dva mesta biće postavljen eksploziv. Prizemni deo dimnjaka, odnosno njegov treći deo, srušiće građevisnka mehanizacija. Teren u tampon-zoni je već pripremljen, pa su radi ublažavanja seizmičkih potresa, tik ispod dimnjaka, iskopani rovovi da amortizuju njegov pad.

Dimnjak koji će biti srušen izgrađen je pre ravno 60 godina. Reč je o manjem dimnjaku, koji je nikao u Prvoj fazi izgradnje RTB-a Bor 1961. godine. Zidali su ga Crnotravci i to od cigala.

Posle razornog zemljotresa u Rumuniji 1977. godine „telo“ mu je naprslo a vrh polomljen, ali su ga neimari iz Crne Trave sanirali, dogradili mu betonske prstenove i on je nastavio da služi.

Iako ga zovu „stometarski“, dimnjak je visok 98 metara i služio je za emisiju gasova koji se stvaraju u plamenoj peći, prolaze kroz kotlove, hlade se kroz filter i ispuštaju u vazduh bez prerade u fabrici sumporne kiseline. Otkad je stara topionica zaustavljena i plamena peć ugašena, on više nije imao nikakvu funkciju, ali je ostao da štrči u nebo kao muzejska vrednost, obeležje grada rudarstva i metalurgije i simbol krvavo zarađenog novca, ali i poluvekovnog aerozagađenja.