„Udaj se za mene“ u Muzeju

Deseta (peta borska) Noć muzeja obeležena je u Muzeju rudarstva i metalurgije. Tema ovogodišnje manifestacije je bila „Udaj se za mene“ gde su predstavljene venčane haljine i običaji tokom venčanja.

noc-muzeja-2013-vencanice

Na izložbi je predstavljena venčana haljina u Boru i okolini tokom XX veka, na osnovu predmeta koji se nalaze u etnološkoj zbirci Muzeja rudarstva i metalurguje. Izložbu je priredila kustos Suzana MIjić.

Bela haljina je posle prvog svetskog rata počela da se nosi na venčanju, a kod nas je to postalo tradicija tek nakon drugog svetskog rata. Do tada su devojke u našem kraju nosile narodnu nošnju specijalno pripremljenu za tu priliku.

To je bila praznična nošnja sa jedinom razlikom u tome što su u vlaškim selima neveste nosile beli veo na glavi a u srpskim belu maramu, prevez sa upletenim venčićem od cveća.

Venčana odeća kod Vlaha i Srba
Nekadašnja venčana odeća kod Vlaha i Srba

Venčane haljine su u početku bile prilično kratke, do ispod kolena. Bile su lepog kroja i imale su određene ukrase, što je zavisilo od imovnog stanja porodica.

Na nogama su nosile bele čarape i crne ili bele cipele. Cipele je kupovao svekar budućoj nevesti. Do tog vremena su neveste nosile nove opanke koje je takođe kupovao svekar i koje su bile bele boje.

Za naš kraj su bili karakteristični maloletnički brakovi. Devojke su se udavale sa 14 i mladići sa 16 godina. Ta venčanja nisu bila bazirana na emotivnoj normi između dve osobe već na ugovoru dve porodice. Očeva reč je bila presudna tako da su neveste, još devojčice, morale da slušaju. Danas se sve to promenilo.

noc-muzeja-2013-gatara
Zainteresovani su imali priliku da saznaju svoju budućnost

Tokom Noći muzeja upriličeno je i malo magije, vračara koja je u polutami devojkama i momcima proricala buduću sudbinu gledajući u pasulj.