Državnim garancijama obnovljena je rudarska proizvodnja (za tri godine biće veća za tri puta), a počela je i gradnja nove topionice.
Državnim garancijama obnovljena je rudarska proizvodnja (za tri godine biće veća za tri puta), a počela je i gradnja nove topionice.
Od 26. februara prošle godine, kada je srpska vlada odlučila da više ne raspisuje tendere za prodaju „Bora“ već da samo traži strateškog partnera za ovu kompaniju, rudari i metalurzi „Bora“ vedrije gledaju u budućnost. Kreditnom garancijom države, posle mnogo godina kupljeno je već 15 novih moćnih rudarskih mašina (uloženo 27 miliona evra), počela je i gradnja nove topionice i nove fabrike sumporne kiseline (175 miliona evra), koja će prema usvojenom master planu biti završena za 36 meseci. Već su stabilizovane i zarede 4.674 zaposlena u Boru i Majdanpeku.
Sasvim je vidljivo da je zaustavljen sunovrat bivšeg svetskog giganta. Godišnja proizvodnja bakra bila je pala na 9.600 tona, ove godine biće proizvedeno 26.000, a 2014. godine 70.000 tona bakra.
Direktor borske kompanije Blagoje Spaskovski (postavljen 27. oktobra 2008. godine) kaže da je, zahvaljujući „sudbonosnoj odluci vlade“ (26. februara 2009. godine) oporavak sve vidljiviji i stabilniji. Do tada su propala dva tendera za prodaju (rumunski „Kuprom“ i austrijski „A-tek“) i jedan tender za izbor strateškog partnera. Tog dana srpska vlada odlučila je da RTB „Bor” ne prodaje već da mu pronađe pravog partnera, ali tek kad ga dobro oporavi. Rečeno je da se to tako čini i zbog toga što i Bor i Majdanpek imaju stogodišnju rezervu strateški važne i dugoročno isplative sirovine. To je vladu rukovodilo da kreditom pomogne izgradnju nove topionice.
– Posebno je značajna pomoć države u obnovi rudarske mehanizacije – kaže direktor Spaskovski. – Značajniji efekti videće se od sledeće godine pošto je nova mehanizacija počela da radi tek pre četiri meseca. Popravljena je, u međuvremenu, i organizacija poslovanja pa je zahvaljujući tome znatnije povećana proizvodnja rude i jalovine. Poređenja radi, u 2008. godini iskopano je 7.746.000 tona rude i skinuto 6.697.000 tona jalovine, a prošle godine (sa istom mehanizacijom i istim brojem zaposlenih) rude je bilo više za 2.150.000, a jalovine je skinuto više za 4.365.000 tona. Praktično mnogo smo učinili da ove i narednih godina brže dolazimo do bogatije rude.
Ove godine ruda se još brže raskriva novim bagerom sa ogromnim radnim učinkom. Za dva meseca, u julu i avgustu, skinuto je raskrivke (jalovine) koliko u celoj 2008. godini.
– I državi i „Boru” je već bolje – dodaje Spaskovski. – Stvoreni su prilično dobri uslovi za brži rast proizvodnje, a već tri godine država ne subvencioniše zarade. Plate se zarađuju boljim radom i povoljnijom cenom bakra na svetskom tržištu. A ranije nije bilo tako. Država je od 2001. do 2006. godine iz budžeta samo za plate u Borskom kombinatu izdvojila ukupno 50 miliona dolara.
Država se, konačno, opredelila da ne kupuje socijalni mir deleći milostinju za nezarađeno. Sada garancijama za kredite obnavlja opremu i povećava proizvodnju. Bolje je i zaposlenima. U proseku zarađuju mesečno 38.000 dinara, a rudari zarađuju i do 78.000 dinara. Žale samo što se država nije znatno ranije odlučila da postiče investicije u isplativu proizvodnju. Samo između 2004. i 2008. godine, kada je cena bakra na svetskoj berzi bila rekordna (i do 9.000 dolara za tonu) rudokopi u Boru i Majdanpeku bili su pusti, s potpuno dotrajalom mehanizacijom. Propala je prilika da se ostvari profit od oko 700 miliona dolara. Da je prilika iskorišćena, Bor bi danas bio u izobilju.
– Odzvoniće i gubicima – kaže Spaskovski. – Sigurno ih neće biti iz poslovanja u poslednja četiri meseca ove godine. A onaj od 47 miliona dolara u minuloj godini nije stvarno toliki. Zato što je 23 miliona uloženo u raskrivku bogatog rudnog tela „T“ i taj ulog će se tek oploditi, i u izgradnju kolektora u „Velikom Krivelju“. Najbitnije je da će biti ugašena žarišta novih gubitaka.
Stvorena je, veli Spaskovski, povoljna klima za proizvodnju. Nema otpuštanja radnika, ali ni opuštanja. Ljudi su sada prilično motivisani da više rade. Biće ponuđen i primamljiv socijalni program (300 evra za godinu staža) za one koji žele da napuste preduzeće, a biće i dosta posla za nove mlade stručnjake.
Topionica greje grad
Ove godine boljem grejanju Bora doprineće i topionica Borskog kombinata tako što će višak pare ponovo isporučivati ovdašnjoj toplani, ponovo uspostavljenim tehnološkim vezama. Takve veze između topionice i toplane postojale su i ranije i zato su Borani godinama imali najjeftinije centralno grejanje, koje koristi 96 odsto stanova, preduzeća i ustanova. Ali su gradski čelnici, posvađani sa ljudima iz kombinata, te veze pokidali 2002. godine, nerazumno i na štetu Borana.
Direktor Blagoje Spaskovski kaže da će ova kompanija i na drugi način pomoći da se Borani ove zime dobro greju. Sigurno se, kaže, neće smrzavati kao prošle godine, kada je grejna sezona kasnila gotovo dva meseca.
Zlatna „Čoka“
Najveće rudno ležište zlata (i bakra) „Čoka Marin“, kod Majdanpeka, konačno će, do kraja ove godine, biti pušteno u proizvodnju. Ruda će se prerađivati u Majdanpeku, a polimetalični koncentrat će otkupljivati „Glenkor“ pa će tako, u naredne tri godine, iz nevelike proizvodnje biti ostvarena zarada od 30 miliona dolara. Biće nastavljena i nova istraživanja ovog perspektivnog rudnog tela.
Uz pomoć države i strateškog partnera, početkom iduće godine biće obnovljena proizvodnja bakra, uz znatno većem obimu, u rudniku „Cerovo“.
(Politika)
