Vlada predstavila 6 mera “za bolje sutra”

2
19

Paket mera Vlade Srbije, koji je danas predstavio ministar finansija Lazar Krstić, podrazumeva uštede u državnom budžetu, fiskalnu stabilnost i privredni rast.

Lazar Krstić / Foto: Tanjug
Lazar Krstić / Foto: Tanjug

Šest mera vlade su:

– Smanjenje zarada u javnom sektoru za 20 odsto na primanja veća od 60.000 dinara, odnosno 25 odsto na plate iznad 100.000 dinara,
– povećanje PDV-a za neegzistencijalne proizvode sa osam na deset odsto,
– restrukturiranje javnih preduzeća i smanjenje subvencija,
– uštede u domenu roba i usluga,
– uzimanje jeftinijih kredita i
– poboljšanje poslovnog ambijenta

Novi paket mera ima za cilj konsolidaciju javnih finansija i suštinsku reformu domaće privrede, sa ciljem da se zaustavi dalje gomilanje javnog duga i osigura stabilan i održiv ekonomski rast, i troši samo ono što je realno zarađeno.

Mere Vlade predstavljene su na otvorenoj sednici, koja je posle 11 časova nastavljena, ali bez prisustva novinara. Ministar Krstić obrazložio je svaku meru:

Plate više od 60.000 manje za 20 odsto, više od 100.000 za 25

dinari-1000

Ministar Krstić izjavio je da će od 2014. godine zarade u javnom sektoru koje su veće od 60.000 dinara biti smanjene za 20 odsto, a koje su veće od 100.000 dinara za 25 odsto. Krstić je rekao da to nije idelana mera, ali da je pravedna kada se susretnete sa alternativom da sve plate u javnom sektoru budu smanjene.

“Od 2014. godine smanićemo plate na iznos veći od 60 000 dinara za 20 odsto, a za iznos iznad 100.000 dinara za 25 odsto. To znači da će oni koji primaju 60.000 ili manje i dalje primati isto toliko, ko prima 70.000 primaće 68.000, kio prima 90.000 primaće 84.000, a ko prima 130.000 primaće 114.500”, rekao je Krstić i dodao da je ta mera neophodna dok se ne regformiše državna administracija.

Prema njegovim rečima, očekuje se ušteda od 100 do 150 miliona evra (0,3 odsto BDP), što zavisi od procena broja zaposlenih u javnoj upravi. Krstić je rekao da prema podacima iz regista o zaposlenima u javnom sektoru na osnovu najnovije računice, u javnoj upravi radi oko 660.000 zaposlenih, a taj broj može na kraju da iznosi i 700.000.

On je rekao i da su plate u javnom sektoru 30 do 35 odsto veće nego u privatnom.

“Moji savetnici primaju veće plate od ministara…. To mora da se dovede u red i da se zna ko i za šta prima plate”, kazao je Krstić.

Povećanje PDV sa osam na 10 odsto

pdv-8-procenta

Krstić je najavio da će niža stopa poreza na dodatu vrednost biti povećana sa osam na 10 odsto i da će neka od neegzistencijalnih dobara biti prevedena iz niže u višu kategoriju.

“To je velika mera koju, naročito u ovakvoj situaciji, hoćete zadnju da povučete, kako biste osigurali da će domaća potrošanja rasti i ostati stabilna. Ovde nemamo izbora”, rekao je Krstić.

Najavio je da će se raditi na suzbijanju sive ekonomije i da će se ići na sistemsku borbu. On je rekao da očekuje da će, pored povećanja PDV-a, i četiri konkretna projekta koje će sprovoditi Poreska uprava 2014. godine pomoći prihodnoj strani budžeta.

“Uvešćemo jedinstvene elektronske obrasce za porez, onlajn kontrolu fiskalnih računa, biće pojačana terenska kontrola i obavljena temeljna reorganizacija Poreske uprave”, rekao je Krstić.

Povećanjem PDV sa osam na 10 odsto, obrazložio je ministar, prosečna potrošačka korpa, koja sada vredi 65.000 dinara, biće skuplja za 450 dinara, što je 0,7 odsto.

“To na osnovnim dobrima i nije mala cena, ali je cena koju moramo da platimo”, rekao je on.

Krstić je naveo da bi uvođenjem ovih mera trebalo da godišnje bude obezbeđeno oko 200 miliona evra, dok bi se još oko 150 miliona evra dobilo suzbijanjem sive ekonomije, šverca i nelegalne prodaje duvana.

Poboljšanje poslovnog ambijenta

Radićemo na značajnom poboljšanju poslovnog ambijenta, za šta je potrebno promeniti zakonsku regulativu, pre svega Zakon o radu, ali i pojednostaviti proceduru za dobijanje građevinskih dozvola, dok će država morati da promeni i model infrastrukturnih investicija, rekao je Krstić.

Srbija će morati značajno da poboljša ugled i percepciju ambijenta jer je to prva i osnovna prepreka svima kad razmišljaju da li da investitraju u našu zemlju. Da bise to postiglo Krscih je naveo da će biti nužna promena pojedinih zakona, posebno Zakona o radu, čime bi bilo omogućeno fkelsibilnije zapošljavanje i otpuštanje.

Potrebno je i da procedura dobijanja građevinskih dozvola bude jednostavnija, rekao je ministar i dodao da će Ministarstvo finansija morati da promeni propise koji se odnose na visinu naknada, ali i da ih učini transoarentnijim.

“Moraćemo da promenimo model infrastrukturnih investicija, država više neće moći da bude finansijer, a jedan od modela biće javno-privatna partnersta, pri čemu ćemo se truditi da što veći deo posla izvode domaće firme”, rekao je ministar finasija.

Smanjenje subvencija i restruktuiranje

rtb avionski snimak
RTB Bor je jedno od preduzeća kome će se završiti proces restruktuiranja

Sledeća mera je smanjenje subvencija javnim preduzećima uz najavu završetka privatizacije 179 preduzeća i restrukturianje kojim bi se, kako je rekao, uštedelo 300 miliona evra do 2017. godine.

“To je najveća ušteda u našem budžetu i čini oko jedan odsto BDP”, rekao je Krstić na sednici vlade.

Navođeći da su subvencije u Srbiji dvostruko, a možda i trostruko veće nego u evropskim zemljama, Krstić je podsetio da je Srbija krenule ka EU u kojoj “nemate pravo da dajete državnu pomoć osim, recimo, poljoprivredi i železnici”. To moramo eliminisati ako hoćemo u EU, naglasio je Krstić i upozorio na netransparentnost i činjenicu da novac završava tamo gde postoji bliskost sa političkim sistemom koji je na vlasti, što se, kako je istakao, mora promeniti.

Ministar finansija je naveo i da je potrebno okončati privatizaciju 179 preduzeća, ali i da će privredi biti i dalje dostupni subvencionisani krediti, mada u nešto smanjenom kad je reč o investioranju i zapošljavanje.

Kako je rekao, u Srbiji oko 40 odsto privredne aktivnosti čine ogromni sistemi a neki su i nosioci srpske privrede, zbog čega je razumljiva obaveza da se kroz proces restruktuiranja prođe, ali, kako je istakao, uz odgovornost da se to sprovede na način da što više tih sistema ostane na nogama i da se restruktuiraju uz pomoć stranih kredita ili finansijsku pomoć države uz što manje otpuštanje radnika.

Ministar nije mogao da predvidi rezultate ni dinamiku restruktuiranja, ali je rekaoa da je uveren da će do 2017. godine biti ostvaren efekat od najmanje 300 miliona evra, što čini jedan odsto BDP i što predstavlja najveću uštedu od svih.

Uštede uz niže cene roba i usluga

Krstić je rekao da su sva ministarstva dobila zadatak da sama odrede koje će uštede napraviti u okviru deset odsto sniženja cena roba i usluga.

“Možda to nije bilansno najefeketnija mera, ali je zato manje bolno i pokazuje disciplinu, kao i želju da se promeni svest i odnos svih nas prema državnim parama, najpre nas u vladi”, rekao je Krstić, koji očekuje da se na taj način uštedi 30 do 40 miliona evra.

Korišćenje jeftinijih kredita

Krstić je kao jednu od mera naveo i korišćenje jeftinijih kredita, do kojih ćemo, kako je kazao, doći pre svega bileteralnim kontaktima i diplomatskim vezama.

“Tim načinom mi priznajemo da smo bolesni i krećemo u ozdravljenje koristeći mere i političko jedinstvo koje stoji iza predloženih poteza”, rekao je Krstić.

O strukturnim reformama 2014, efekti mera 2015.

Krstić je najavio da će se o strukturnim refomama razgovarati detaljnije 2014. godine, a da se efekti mera koje Vlada Srbije predlaže očekuju 2015.

Najavljujući da je nužno povećanje izdataka za socijalnu zaštitu najugroženijih i to za 50 odsto, a za šta je potebno 60 miliona evra, Krstić je najavio da slede i reforma državne uprave, uvođenje jedinstvenih platnih razreda i koeficijenata među različitim organima u vlasti.

“Biće promenjen i zakon o državnim službenicima, da bismo mogli da nagrađujemo one koji vredno rade”, kazao je Krstić i predočio nastavak refrome penzionog sistema uz dalju indeksaciju penzija u 2015. i u 2016. od po 0,5 odsto dva puta godišnje.

Plan je, kako navodi, da do 2020. približimo granicu za penzionisanje za muškarce i žene i da to do tog roka ona bude za žene 63 godine, a za muškarce 65 godina.

“Moraćemo da razgovaramo 2014. i o uključivanju penala za raniji odlazak u penziju”, rekao je ministar.

Navođeći da se razmatra reforma poreskog sistema, kao i ukidanje olakšica kod poreza na dobit preduzeća, Krstić je naglasio da su zdravstvo, školstvo i nauka stubovi održivog razvoja Srbije, te da zbog toga treba da imaju specijalan tretman, uz neophodnost da funkcionišu efikasnije.

“Ne možemo da štedimo, ali ne treba da dozvolimo neracionano ponašanje i neefikasnost u tim sektorima”, rekao je Krstić.

(Tanjug / Bor030)

Kakvo je vaše mišljenje u predloženim merama Vlade?

2 KOMENTARA

  1. Laza kaze..da je prosecna potrosacka korpa 62.000 dinara,poskupece samo 450 dinara…e,sad,ako je prosecna plata u Srbiji 43.000 dinara,kako ja da dostignem tu prosecnu potrosacku korpu,a tek onaj ko nema posla,ili onaj ko ima platu od 20.000 dinara..pitam se,ko ovde koga zajebava!

OSTAVITE KOMENTAR:

Please enter your comment!
Please enter your name here