Vozači kompanije „Srbija Ziđin Majning”: Transportuju rudu i održavaju rudarske puteve čistim

Nasmejanih lica, trube, mašu, otpozdravljaju kolegama – to su vozači kompanije „Srbija Ziđin Majning” (Serbia Zijin Mining) koji najsavremenijim vozilima prevoze rudu i održavaju puteve rudnika Čukaru Peki čistim.

Firme u Srbiji poslednjih godina cene se, ne po tome koliko imaju kamiona, već koliko imaju vozača. Razlog tome je već godinama prisutan nedostatak vozača, koji su se zbog bolje zarade uputili u inostranstvo. Kompanija „Srbija Ziđin Majning” (Serbia Zijin Mining) na sreću nema ovaj problem jer ima dovoljno profesionalnih vozača koji su ostali, čak se i vratili iz inostranstva zbog dobrih uslova rada: osmočasovnog radnog vremena koje se striktno poštuje, adekvatne i redovne zarade, novih vozila, a pre svega mogućnosti da rade u svojoj zemlji i žive sa porodicom.

To potvrđuju i priče dvojice vozača kamiona kipera, iskusnijeg Zorana Čašića, i po stažu i godinama mlađeg Dalibora Markovića, koji se vratio iz inostranstva zbog rada u rudniku Čukaru Peki, kao i njihovog kolege Zlatka Krinića, koji cisternom rudarske puteve održava čistim.

Pedesetjednogodišnji Zlatko Krinić iz sela Šarbanovac kod Bora, iako je po struci tehničar obojene metalurgije, dugogodišnji je vozač popularnih teretnih vozila. Bivši radnik komande Vojnog odseka, u kompaniji „Srbija Ziđin Majning” radi već dve godine kao vozač cisterne za vodu.

„Bio sam instruktor u vojnoj policiji i tako dobio želju da radim kao vozač i želja mi se ispunila. U svim firmama u kojima sam bio zaposlen, radio sam kao vozač popularnih „teretnjaka”, a već dve godine, koliko sam u kompaniji „Srbija Ziđin Majning” vozim cisternu. Prezadovoljan sam uslovima rada, poslom koji obavljam, zaradom, kolegama, odnosom firme prema zaposlenima, a posebno stavom kompanije o bezbednosti i ljudi i imovine. Ja cisternom perem ove naše rudarske puteve, kojima se kreću teški kamioni sa rudom. Pošto ovu deonicu koriste i meštani okolnih sela, zaista se trudimo da svi putevi uvek budu prohodni i zbog naše, a i bezbednosti svih ostalih učesnika u saobraćaju”, ističe Krinić.

Zlatko ističe da je kompanija fokusirana na očuvanje životne sredine.

„Dajem svoj doprinos koliko je to moguće kako bi se očuvalo ovo naše lepo zelenilo. Redovno prskamo travnjake i održavamo drvorede. Mnogo nam pomaže to što imamo novi vozni park i dobro opremljena vozila”, dodaje Krinić, dok tek opranu cisternu puni vodom.

Zoran Čašić, vozač kipera u kompaniji „Srbija Ziđin Majning”, ističe da je zbog niske plate napustio posao vozača autobusa. Odgovoran je i, kako kaže, posao koji radi u kineskoj kompaniji, ali je plata veća.

„Zarada je važna, ali nije samo ona bila presudna da promenim posao. Stvarno su bitni svi uslovi. Ovde u rudniku sve je novo, od alata i mašina do samih postrojenja. Bez obzira na to što su vozila stara par meseci ili nekoliko godina, svakodnevno se proveravaju, jer je bezbednost radnika i opreme na prvom mestu. Meri se brzina, prate ograničenja 30 na putu, 20 u krugu rudnika, vreme polaska i povratka. Svaki kamion ima GPS uređaj i kameru za snimanje vožnje, čime je bezbdenost podignuta na viši nivo. Novi vozači imaju obuku, što je dobro i toplo bih preporučio mladima, saobraćajnim tehničarima i vozačima
motornih vozila, da se prijave za posao u našoj firmi”, kaže Čašić i izvinjava se što mora da krene jer, kako ističe, mora da opere kamion. U odlasku kroz šalu dovikuje da bi sa pređena dva miliona kilometra na točkovima mogao da vozi i do Kine.

Kao i kolega Čašić, četrdesetpetogodišnji tehničar drumskog saobraćaja Dalibor Marković, takođe je vozač kamiona. On već nekoliko meseci, koliko radi u rudniku Čukaru Peki, svakog dana putuje na posao iz obližnjeg zaječarskog sela Vražogrnac. Poslu u borskom rudniku je težio i oberučke ga prihvatio, jer je pre toga pet godina vozio šleper u austrijskim firmama koje se bave međunarodnim transportom. Uprkos dobroj zaradi u inostranstvu, gde je kao vozač kamiona šlepera zarađivao i po dve i po hiljade evra mesečno, odlučio je da se vrati u Srbiju prvenstveno da bi bio bliže svojoj porodici.

„Nikada se nisam pokajao jer su razlike u poslovima neuporedive. Posao u rudniku Čukaru Peki je džentlmenski posao sa radnim vremenom. Dok sam u inostranstvu provodio bukvalno svih 30 dana mesečno po 24 sata u kamionu, sada imam posao sa osmočasovnim radnim vremenom, i osećam da mi se život vratio u normalu. Imam slobodno vreme za sebe i prijatelje, posebno za suprugu koja je trudna. Čekamo prvo dete”, kaže uz osmeh 45-godišnji kamiondžija i dodaje da više nema nameru da menja posao, jer je konačno našao pravi.

Zaposlenjem u kompaniji „Srbija Ziđin Majning” dobio je šansu, kako kaže, da i u svojoj zemlji radi i za taj rad prima pristojnu platu.

„Kada se sve stavi na papir i svede računica, shvati se da je ulog prevelik i da odsustvo od kuće nema cenu. Probao sam ali ne ide, cela porodica je trpela zbog toga”, dodaje Marković, jedan od 93 profesionalna vozača koliko njih radi u ovoj kineskoj kompaniji.

Osim jamskih kamiona, za prevoz rude koriste se i tzv. kiperi nove generacije. Vozni park osim četvoroosovinskih kamiona marke „Volvo” nove generacije sa kiper nadgradnjama, čine i tzv. čistači i cisterne. S obzirom na to da je prioritet očuvanje životne sredine, kompanija poseduje i brojne mašine za uređenje travnjaka i parkovskih površina, koje će, kako je planirano, već naredne godine prostirati na nekoliko desetina hektara.