Zablude o volonterizmu i volonterima – ništa nije “za DŽ”

2
296

“Zašto bi išao da volontiraš i da gubiš vreme i plus još da radiš za džabe? Za to vreme, ko zna, možda bi našao neki posao i zaradio neki dinar”. Nažalost, ovo je rečenica koju vrlo često čujem u svom okruženju i ponekad se pitam ima li ikakvu svrhu.

Pre nego što uopšte počnem sa pisanjem i pokušam da utičem na shvatanja ljudi o volonterizmu, potrebno je reći šta je to volonterizam zapravo?

Sve na svetu ima neku svoju definiciju, pa bismo tako rekli da je definicija volonterizma sledeća:

Volonterizam je mobilizacija i angažovanje pojedinaca i grupa koji dobrovoljno pristaju da pružaju usluge određenoj populaciji, uz adekvatnu selekciju i pripremu”.

Volonterizam je zasnovan na idejama samopomoći, uzajamne pomoći i filantropije. Najčešće se sprovodi u verskim, humanitarnim, socijalnim kao i nevladinim organizacijama. Volonteri se vode kao neprofesionalci, ali uz dobru selekciju, pripremu, superviziju i  fidbek mogu postići znatan stepen profesionalizma.

U prethodnoj definiciji mogli ste shvatiti šta je u stvari volonterizam. Ja bih se na to nadovezao i dodao neko svoje mišljenje. Naime, ne bi trebalo dozvoliti da novac bude taj koji će nam određivati da li nešto želimo da radimo. Za sve je bitna samo čovekova volja i uživanje u onome što radi.

Ako bih se osvrnuo na period kada sam ja prvi put čuo za volonterizam, to bi bio period srednje škole. Školovao sam se za turističkog tehničara i na moju ogromnu radost, u tom periodu nalazio sam se u okruženju ljudi koji su bili veoma svesni značaja volontiranja i koji su uspeli da iz svega toga za sebe izvuku samo dobrobiti.

Prva manifestacija koja je, barem meni, dala veliko volontersko iskustvo jeste „Sajam seoskog turizma u Boru“, koji je organizovan proleća 2011. godine od strane Resurs centra Bor. Na sajmu je bio veliki broj štandova i na svakom od njih barem po jedan volonter, budući turistički tehničar, ali bez ikakvog iskustva do tada. Razgovor sa ljudima, upoznavanje dela posla koji turistički tehničari obavljaju, upoznavanje znamenitosti i kultura različitih krajeva čiji su predstavnici bili na ovom sajmu, dovoljni su podstrek da budete volonter na jednoj ovakvoj, ili mnogo većoj i poznatijoj manifestaciji i u nekom narednom periodu.

Dakle, ako bih se za nešto bitno vezao kada je u pitanju volonterizam, to je pre svega ostvarivanje kontakta sa ljudima, sticanje iskustava i znanja, pa tek onda one još neke dodatne pogodnosti koje nam volonterizam nudi.

Mi, još nesvršeni “turisti”, u školi smo bili veoma usko vezani i za manifestacije koje je organizovala Turistička organizacija Bor, pa smo tako nekoliko leta zaredom bili volonteri i na manifestaciji “Dani Brestovačke banje”. Zar nije moćno kada možete da upućujete posetioce događaja i budete neizostavan deo organizacije? Upravo u tome i jeste čar volonterizma. On vam ne daje možda novac, ali vam daje nešto što će svaki poslodavac ceniti – znanje i veštine.

Kakve još tek pogodnosti nudi volontiranje govori i činjenica da su nam na jednom velikom odmoru, potpuno nenadano, pristigle fotografije naših drugarica Tamare i Sare iz nekog nepoznatog predela. Ubrzo smo saznali da se nalaze u Portugalu i to zahvaljujući svom volonterskom radu. Otišle su na dve nedelje u Portugal i prošle kroz različite obuke, upoznale kulturu i običaje zemlje domaćina, učile jezik i stekle prijatelje sa kojima su i danas u kontaktu.

Takođe, pre par godina desilo se nešto slično i mojim prijateljima Duletu i Jeleni, koji su ovoga puta, takođe kao volonteri na jednom projektu, dobili priliku da zajedno sa profesoricom engleskog jezika budu gosti na radionicama koje su bile održane u Beču.

Razmislite malo i o tome da li je realno da dobijete neki posao nakon srednje škole, a da nemate nikakvog iskustva u tom ili sličnom poslu. Prirodno je i sasvim u redu da svako od nas prvo prođe kroz proces volontiranja pre nego što započne sa nekim ozbiljnijim i profesionalnijim radom. Mnogo je primera ljudi koji su nakon višemesečnog volontiranja i truda dobili posao, a ono što je realnost je da je to jedan od načina da se dođe do znanja, koje je uvek preko potrebno.

Sigurno je da ste mnogo puta želeli da prisustvujete nekoj manifestaciji, nekom koncertu, pozorišnoj predstavi, ali ste često u tome bili sprečeni. Voleli biste da odete na EXIT, ali niste u finansijskoj mogućnosti? Nikakav problem. Svake godine organizatori EXIT-a traže volontere koji će prodavati ulaznice i narukvice na ulazu u Petrovaradinsku tvrđavu, a za uzvrat dobiti mogućnost prisustvovanja bilo kom koncertu ove manifestacije. Uz volontiranje, dakle, zagarantovan vam je i nezaboravan provod, puno novih ljudi, a možda i neka ljubav. Naravno da EXIT nije jedina manifestacija u Srbiji koja nudi ove mogućnosti, te slobodno istražite po netu i pronaći ćete slične ponude veoma lako.

Jedan od najjačih uticaja koji je volonterizam na mene ostavio jeste aktivnost i angažovanost mnogih (među njima sam bio i ja) u vreme poplava maja 2014. godine. Veliki broj srednjoškolaca i ljudi širom Srbije bili su klasičan pokazatelj da ima i mnogo prečih stvari koje mogu da nas podstaknu da „uradimo nešto za dž“ i da svoje vreme posvetimo nečemu daleko bitnijem.

E sada, ako i dalje imate nedoumica, probajte da stavite na papir sve prednosti i nedostatke volontiranja i prednosti i nedostatke sedenja i gubljenja vremena.

Razmislite kada vam sledeći put neko bude rekao da trošite “svoje slobodno vreme” uzalud ili kada vam se podsmevaju zbog toga što nešto radite besplatno.

Znam ljude koji su prošli kroz mnogo različitih programa volontiranja. Neke primere ste i sami mogli da analizirate i, nadam se, izvučete pouku. Definitivno je da ću se ja uvek truditi da budem volonter, bez obzira da li je u pitanju sticanje znanja i iskustva, humanitarni rad, ili pak volontiranje na manifestaciji poput EXIT-a. Uvek ću se ugledati na primere drugih koji su volonterskim radom učinili prave stvari, a radiću ih i ja, sa uživanjem i bez ikakvog opterećenja.

Autor teksta: Lazar Ranđelović

[box type=”info” align=”” class=”” width=””]Članak je deo programa koji organizacija “Bor030” realizuje na temu opasnosti na internetu i volonterizma, a u okviru projekta „Volonterizam: prava i odgovornosti“, koji sprovodi Omladina JAZAS-a iz Kragujevca, uz finansijsku podršku Ministarstva omladine i sporta Republike Srbije.[/box]

2 KOMENTARA

  1. Izvinite u kome stadijumu ste ovo pisali? Ili na javi ili u snu? Ili je u pitanju neka nova tehnologija za haluciniranje? Sve ovo sto ste napisali izgleda da imate nekoga ili ste neciju koji vas je usmerio na pravi put. Obican covek koji ima i skolu i zvanje, a pri tome nema nikoga koji bi ga usmerio, ne moze svuda da volontira. A i ako upadne u neku organizaciju da volontira, volontirace za dzabe, nece imati nikakvo radno iskustvo, ni praksu, ni mesto gde da sedne. Licno sam volontirao osam i po meseci u javnoj ustanovi u opstini u Boru, za dzabe i nagledao sam se svega. U prva dva meseca nisam imao gde da sednem. U centrali i u hodniku zgrade osam sati sam provodio. I to kao akademski gradjanin. Ali to je kada nemas nikoga koji cete progurati. Jedva su mi dali stolicu da sednem. Nadao sam se i ako je dzabe, da cu imati neku praksu, obuku, slobodno mogu reci nista od toga. Svi mi dobro znamo da se javni radovi obavljaju napolju tj. van zatvorenog prostora, dok deca opstinskih radnika (sinovi, kceri, braca, sestre, zene i ostala rodbina) poslove javnih radova obavljaju u samoj zgradi opstine i nose naziv volonteri, koji su naravno bili placeni po 18000 dinara mesecno na tri meseca. U istoj smo prostoriji bili.
    Zakljucak sledi: bolje sedi kuci dzabe nego da volontiras dzabe, a drugi da ima korist od tebe.

  2. Samo ti nastavi da živiš u svojoj zabludi, zato i zarađuješ minimalac. Ja sam lično volontirao u mnogim organizacijama i na mnogim projektima i sve to lepo upakovao u CV i dobio daleko veću prođu na konkursima od mnogih koji u svoju biografiju mogu da stave samo formalno obrazovanje i ništa više. I još jedna bitna razlika je i ta da svi ovi mladi ljudi svoj volonterski staž počinju da grade već u srednjoj školi da bi po završetku fakulteta imali čime i da se podiče. Takođe, sem opštine i državnih institucija u kojima si volontirao, nisi naveo ništa sa strane. U tome se i ogleda tvoja upornost i želja da nešto u životu postigneš. Lepo si napisao u svom zakljčku, lepše ti je da sediš i džabalebariš i soliš pamet drugima, nego da nešto uradiš u svom životu, što ovi mladi ljudi i pokušavaju.

    Pozdrav i sve najbolje 😉

POŠALJITE ODGOVOR

Unesite komentar
Upišite ime