Danas je završen prvi „Dečji kamp Dijabetološkog saveza Srbije” na kojem su tokom čitave nedelje deca obolela od dijabetesa tipa 1, među kojima je bilo i dvoje dece iz Bora, bila u prilici da se druže i edukuju na Divčibarima.
Učesnici kampa su sve vreme trajanja bili pod nadzorom lekara i medicinskih sestara, ali i edukatora kako bi stekli i razvijali nove veštine, dok su društvene i sportske aktivnosti organizovali Mladi lideri Dijabetološkog saveza Srbije.
Program aktivnosti podrazumeva svakodnevno praktično usvajanje i usavršavanje veština davanja insulina, pravilnog merenja glikemije, upoznavanje sa radom CGM-a(senzori za kontinuirano merenje glikemije), korekcije visokih i niskih vrednosti glikemije, usklađivanje fizičke aktivnosti sa dejstvom insulina.
Dijabetološki savez Srbije je, kaže predsednik Saveza, Aleksandar Opačić, izuzetno ponosan na činjenicu što su uspeli da organizuju prvi dečji kamp, zato što je, dodaje, preduslov za to postojanje dobrog edukativnog tima
„U samom Savezu imamo ozbiljan tim ljudi, vrhunskih edukatora koje smo okupili da na kampu predano rade svakodnevno sa decom i roditeljima. Na kampu smo imali tri medicinske sestre, pedijatra endokrinologa, psihologa, mlade lidere Dijabetološkog saveza Srbije. Sedam dana edukacije, radionica, druženja, mnogo toga zanimljivog, interaktivnog, edukativnog. Deca su bila pod kontinuiranim monitoringom glukoze. Cilj nam je da jedan ovakav kamp postane tradicija, ali i da naredne godine proširimo celu priču i napravimo više kampova. Konačni cilj Dijabetološkog saveza Srbije je da imamo tri kampa godišnje”, ističe Opačić.
Kroz dugogodišnji rad sa decom, prema rečima koordinatorke kampa, pedijatrijske sestre Instituta za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine, Svetlane Tomić, ideje koje je moguće realizovati sa dobrim timom se jednostavno nametnu.
„Predavanja i radionice su osmišljeni da budu interaktivni, izuzetno je važno savako dete osamostaliti u odnosu na njihove lične sposobnosti, uzrast, znanje, ali i sredinu u kojoj žive jer se u Srbiji dijabetes još uvek shvata stigmom. Deca ponekad doživljavaju neprijatnosti od vršnjaka, ali bitno je i njih naučiti da nikako ne koriste dijabetes kako bi postigli privilegije. Veoma je važno da roditelji budu osnaženi i da steknu znanja o dijabetesu i o samokontroli u kućnim uslovima, jer su oni najveća podrška deci. Ovde smo decu učili i odgovornosti, da svako svog cimera pazi i obrati pažnju da li je stigao na ručak, išao šetnju, jer je važno da razviju i međusobno poverenje”, naglašava Tomić.
Ovaj kamp je, smatra pedijatar endokrinolog Iinstituta za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine, doc. dr Ivana Vorgučin, jedinstven jer je naglasak na psihološkoj podršci deci i roditeljima.
„U timu često imamo zdravstveno osoblje koje ima dijabetes, ali i osobe sa dijabetesom koje su uspešne u svom poslu i životu, to su mladi lideri koji su u stalnom kontaktu sa decom, od kojih deca mogu mnogo da nauče. Sve edukacije su prilagođene uzrastu i majkama koje su u pratnji dece, a vezane su za svakodnevno prevazilaženje problema, dileme koje imaju. Pored predavanja, mi smo bili tu tokom celog dana da pomognemo oko doziranja insulina. Deca su odlično usvojila znanja u vezi sa doziranjem insulina i života sa dijabetesom”, kaže doc. dr Vorgučin.
Trinaestogodišnja Iva Stojanović iz Bora kaže da im je boravak u kampu omogućio da shvate da su u stanju da savladaju mnoge aktivnosti, baš kao i svi ostali.
„Kroz iskustvo stečeno u kampu dobili smo veštine potrebne i korisne za suočavanje sa posebnim izazovima koje nosi borba sa dijabetesom. Kamp omogućava da budemo ono što smo bili i pre bolesti, fokus sa bolesti preneli smo na upoznavanje novih prijatelјa, uživanje u raznim aktivnostima. Učešćem u svemu ovom stekli smo poverenje u sebe i savladavaju veštine koje će nam biti korisne tokom celog života. Dijabetes ne treba da bude ograničenje koje nas sprečava da budemo deca. U suštini svi mi imamo ograničenja, i uz pravu podršku imamo mogućnost da prevaziđemo prepreke, i da naučimo kako da se sа prеprеkаmа izborimo”, zaključuje Iva.
