Naslovna / Brestovačka banja

Brestovačka banja

Brestovačka banja udaljena je od Bora samo 8 kilometara i do nje se stiže dobrim i obeleženim asfaltnim putem.

Nekadašnja vulkanska aktivnost i složen geološki sastav terena uslovili su pojavu termomineralnih izvora. Po svojoj temperaturi vode pripadaju heteotermama (32-38°C) i hipertermama (40°C). U vodi ima kalijuma, kalcijuma, natrijuma, magnezijuma, hlora, joda, sulfata, karbonata i dr. Sve vode su bistre, pomalo žućkaste, bez gasnih mehurića, taloga i mirisa, a ukus im je alkalan.

Prirodne lekovite vode Brestovačke banje uspešno se koriste na više načina: konzumiranjem, ispiranjem, orošavanjem, aerosolom, kupanjem, a u fizikalnoj terapiji služe i kao pomoćna lekovita sredstva uz medikamente.

U Brestovačkoj banji leče se:

  • oboljenja i povrede lokomotornog aparata (degenerativna reumatska oboljenja, reumatski i psorijatični artritis),
  • hronična oboljenja zglobova,
  • posledice povreda kostiju i mekih delova (otoci, bolovi),
  • oboljenja mišića (lumbago),
  • hronična ginekološka oboljenja,
  • zapaljenja sluznice gornjih respiratornih organa,
  • zapaljenske promene na koži,
  • povećane diureze,
  • smanjenje želudačnog aciditeta,
  • oboljenja digestativnog trakta,
  • oboljenja bubrega,
  • oboljenja živaca.

Prema arheološkim nalazima, za banju su znali još Vizantinci, a kasnije i stari Rimljani, pa, prema tome, Brestovačka banja spada u red najstarijih banja u Srbiji.

Puni procvat banja doživljava nakon oslobođenja ovih predela od Turaka, u doba Miloša Obrenovića. Iz tog perioda potiče Konak kneza Miloša izgrađen 1837. godine, ali i turski hamam restauriran 1970. godine.

Banju krasi i dvorac kneza Aleksandra Karađorđevića, koji datira iz 1856. godine i koji je za posete turista preuređen 2009. godine. Inače, objekti koji su tada izgrađeni sačuvani su do danas i nalaze se pod zaštitom države.

Danas Brestovačka banja sa pravom nosi ime dvorska banja, a posebno je zanimljiva zbog stalne istorijsko-etnološke postavke Muzeja rudarstva i metalurgije iz Bora (portreti, tursko posuđe…), koja je dostupna tokom cele letnje sezone u Konaku kneza Miloša Obrenovića. Tursko kupatilo se, takođe, tokom leta prilagođava različitim kulturnim manifestacijama.

Posetiocima koji borave u banji posebno prija stoletna šuma koja zahvata površinu od oko 90 hektara i koja počasno nosi epitet najveće banjske šume u Evropi.

Gostima su na raspolaganju smeštajni kapaciteti u restoranu sa prenoćištem “Klub RTB-a Bor” (nekadašnji hotel “Dom odmora”), restoranu sa prenoćištem “Srpska kruna”, kao i vilama “Toplica” i “Lucija”.

2 komentara

  1. markov stevan

    Nigde nema cenovnik smestaja, treba mi ptretman limfne drenaze posto imam obolenje hrskavice u kolenima tesko se i bolno krecem pa vas molim da mi odgovorite detaljnije o vasim uslugama kako bi se odlucio za vasu banju.hvala ocekujem odgovor

  2. Igor Mitrović

    Poštovani Stefane, mi smo nezavisno javno glasilo, bez direktnih veza sa firmamama čiji se objekti nalaze u Brestovačkoj banji. Preporučujemo Vam da se direktno informišete putem telefona 030/477078 jer je zvanični sajt preduzeća “Brestovačka banja – Srpska kruna” (www.brestovackabanja.co.rs) vizuelno i tehnološki ostao u prošlom veku.