Napadi na Jugoslaviju počeli su 24. marta 1999. godine, nešto pre 19.15 časova, a završeni 10. juna u 13.30 sati.

Vojna intervencija NATO-a, koju su Vlada SRJ i brojni pravni stručnjaci nazvali agresijom, usledila je posle neuspešnih pregovora o rešenju krize na Kosmetu u Rambujeu i Parizu, februara i marta 1999. godine.

NATO je krstarećim i raketama ispaljenim iz aviona uništio i oštetio 25.000 stambenih objekata. Na meti su se našli putevi, aerodromi, mostovi, železnička pruga, ali i bolnice, škole, dečiji vrtići, spomenici kulture, pa i mediji.

Tokom bombardovanja izvedeno je 2.300 vazdušnih udara na 995 objekata širom zemlje, a 1.150 borbenih aviona lansiralo je približno 420.000 projektila, ukupne mase 22.000 tona.

Lansirano je 1.300 krstarećih raketa.

Na gradove u Srbiji bačeno je 37.000 nedozvoljenih „kasetnih bombi“, od kojih je poginulo oko 200 osoba, a ranjeno više stotina.

Korišćena je i zabranjena municiju sa osiromašenim uranijumom, a posledice ovih napada još nisu u potpunosti poznate.

Bombardovanje Bora

Dva cilja u Boru, stovarište goriva bivšeg „Jugopetrola“ i trafostanica u krugu Rudarsko-topioničarskog basena, gađani su sedam puta tokom maja meseca.

Prve bombe u Boru pale se 15. maja, tokom dana na rezervoare „Jugopetrola“ na „slatinskom putu“, a uveče i na glavnu trafostanicu RTB-a.

U napadu na „Jugopetrol“ u Boru, 17. maja jedno lice je izgubilo život. Procenjuje se da je ovo skladište, iz čijih su rezervoara unapred istočena sva zapaljiva i eksplozivna sredstva, u više navrata ispaljeno čak 150 projektila.

Analize Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) pokazuju da je prilikom razaranja trafostanice RTB-a iz kondenzatorskih baterija iscurelo kancerogeno ulje – piralen. Sa opasnom materijom susrelo se više 260 radnika borskog basena koji su bili angažovani na rasčišćavanju ruševina i saniranju štete.

Prema dostupnim podacima, dvanaest pripadnika oružanih snaga vojske i policije iz opštine Bor nastradalo je učestvujući u ratu 1999. godine.